SAVO JE PRE 9 GODINA IMAO METASTAZE SVUDA: Oprostio se od sina, rešio da ode da gleda Mesija pa da umre ALI DOKTORKA JE REKLA OVO!
Oni su imali melanom, najgoru vrstu raka kože, i s njim metastaze, a u Srbiji nikakvog leka nije bilo. Mogli su samo da sede i čekaju kraj, koji je kod njega bio zagarantovan vrlo, vrlo brzo. A onda je jedna doktorka rešila da proba jedino što je ostalo - klinička studija. Srećom po njih i neke druge pacijente. Pobedili su sve crne prognoze i uživaju u životu.
Savo Pilipović je te 2013, sa svega 42 godine, bio otpisan, čekao je skoru smrt s metastazama po celom telu, oprostio se sa sinčićem i samo je još hteo da odmah ode na Nou kamp i svojim očima vidi Mesija pa da legne u grob. A on je još od 1999, kad mu je od melanoma mlad umro brat od tetke, a znajući i da ima mnogo mladeža i svetlu put, redovno išao na kontrole. Za 13 godina skinuo je nekoliko mladeža i sve je bilo u redu do marta 2012, kad se ispostavilo da je mladež na poglavini, to jest vrhu glave bio maligni melanom.
- U početku je bio drugi stadijum, dakle nisam imao metastaze. Ali u narednih godinu i devet meseci imao sam čak 14 operacija na VMA jer su se pojavljivale tzv. kutane i subkutane, kožne i potkožne metastaze, i po glavi i po vratu, i one su hirurški otklanjane. Međutim, već u novembru 2013. sam u četvrtom stadijumu sa sedam metastaza na udaljenim organima - plućima, medijastinumu (sredogruđu), nadbubrežnoj žlezdi, kostima, pršljenovima. Znao sam da je to smrtna presuda, imao sam maksimalno tri do šest meseci života - priča za Kurir Pilipović, koji je sada predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
A onda je krenuo da se oprašta sa životom i najbližima. Baš tog novembra 2013. odveo je devetogodišnjeg sina u Arenu na finale Dejvis kupa Srbija-Češka.
- I u mraku Arene, dok su svirale himne, oprostio sam se od sina i isplakao. A potom rešio, kao veliki navijač Barselone, da idem na Nou kamp da gledam Mesija, Ćavija i Inijestu pre nego što umrem. I kažem to prof. dr Lidiji Kandolf Sekulović s VMA, a ona meni: "Hajde ti u Tibingen, u Nemačku, ima nekih kliničkih studija." A ja ću: "Nema meni pomoći, da bar vidim Barselonu" - seća se Pilipović, uz opasku da je, na sreću, doktorka bila uporna, a on ju je poslušao.
Početkom 2014. dobio je prvi imunoterapijski lek ikad stvoren u svetu, koji je tada bio u fazi ispitivanja, ne i registrovan.
- Praktično sam u neku ruku bio zamorčić. Ali mi je pomoglo, metastaze su nestale posle dva meseca. Međutim, vratile su se u jesen 2014, tada "samo" na medijastinumu i u nadbubrežnoj žlezdi, koju sam operisao početkom 2015. S metastazom u medijastinumu ušao sam u drugu kliničku studiju s biološkom, tzv. target, to jest ciljanom terapijom u Tibingenu. I hvala bogu, od tada sam dobro, pijem lekove ujutru i uveče i živim normalno - ističe Pilipović i dodaje da je nekoliko desetina naših pacijenata bilo u istim kliničkim studijama, a da je četvoro njih i dan-danas živo.
I Beba Golubović (52) rak kože je ipak otkrila na vreme - mladež na stomaku operisan u avgustu 2015. bio je melanom u drugom stadijumu i u oktobru je konstatovano da je izlečena.
- Međutim, četiri meseca kasnije pojavile su se prve metastaze u limfnim čvorovima, ispod pazuha, i tada sam ušla u treći stadijum. U Srbiji u to vreme nije bilo nikakve terapije za melanom i divna prof. Kandolf Sekulović, neverovatno požrtvovani lekar i sjajan čovek, ubacuje me te 2016. u kliničku studiju na VMA za adjuvantnu terapiju, koja se prima u trećem stadijumu i čiji je cilj da spreči četvrti stadijum i udaljene metastaze. Studija je dvostruko slepa, jer jedna grupa pacijenata dobija lek, a druga je placebo, ali ni pacijenti ni lekari ne znaju ko je u kojoj grupi - objašnjava za Kurir Golubovićeva i dodaje da se godinu dana prima terapija, a četiri godine pacijenti prate.
Na svake tri nedelje Beba je godinu dana u venu primala nešto ne znajući da li je lek ili ne, ali joj je posle četiri godine, te 2020, pred kraj studije otkrivena metastaza u potkožnom tkivu na nozi.
- Tada sam ušla u četvrti stadijum, pa je otvorena klinička studija i otkriveno da sam placebo, da nisam ni primala lek. Metastaza mi je uklonjena hirurški, a kroz studiju sam "zaradila" i 2020. počela da primam imunološku terapiju, koja kod naš još nije bila registrovana, pa ni dostupna preko RFZO. Treba da je primam dve godine na svake tri nedelje. Sada se dobro osećam, živim kao svaki zdrav čovek, idem na posao, šetam, dužim se, putujem, jednostavno - uživam u životu - sa osmehom će Golubovićeva.
Ovo dvoje ljudi su jedni od pionira u primanju inovativne terapije i uopšte terapije melanoma kod nas, koji su je dobili na teži način, ali su uspeli. Pobedili su rak i smrt. Danas Srbija i zvanično ima oružje za borbu s melanomom - dva imunološka i četiri biološka leka. Ali nedostaje upravo ova adjuvantna terapija, koja treba da spreči udaljene metastaze.
Kurir.rs/ J. S. Spasić