Ovog Dana nezavisnosti umovi Amerikanaca se okreću onima koji su se borili i poginuli za zemlju i ljude u toj zemlji koju vole. Ovi ljudi su bili, jesu, ispunjeni nadama, snovima i idealima - načinima da žive slobodnim životom. Sanjaju o porodici, domu, poslu. Oni sanjaju da grade stvari i žive za budućnost. Ti snovi samo rastu u slobodi.
U tiranskim vladama, gde su podmetanje i mito i poznavanje prave osobe i nameštanje sistema način života, inovacije ne rastu. Strah je operativna emocija, a samozaštita je glavni cilj. Teško je inovirati sa pištoljem na slepočnici.
U Americi, međutim, sloboda zvoni. Ljudi poštuju zakon jer je dama sloboda slepa i svi se pred njom tretiraju isto. Građani rizikuju svojim novcem jer znaju da će, ako naporno rade i proizvode bolji i jeftiniji, pobediti konkurenciju fer i pošteno. Životi se menjaju sa ovim rizicima: klimatizacija, automobili, avioni, trenutne informacije i komunikacija, kateterizacija srca, robotska hirurgija, druga koža. Inovacije su beskrajne, piše Melisa Mekenzi za Ameriken Spektejtor.
Neko mora da brani te stvari. Neko mora da stoji u procepu. Američki građani moraju verovati u svetost naše Republike. Moraju da veruju da je vredna borbe i smrti za nju. Oni moraju verovati da je stavljanje svoje dece u opasnost plemenito i dostojno.
Dvadeset tri odsto manje mladića i devojaka, ali posebno muškaraca, želi da krene tim putim. Postoje teorije o tome zašto. Mladi ljudi postaju mekši. Bucmasti igrači video igara ne mogu da se kvalifikuju. Ideja samopožrtvovanja je staromodna i više se ne usađuju plemenite vrline poput samopožrtvovanja, ličnog poboljšanja i hrabrosti. Vojska se budi, a mladići ne žele da im komandanti nose karmin i obučeni u šubaru. Sramota.
Vojska se probudila. Američka omladina je lenja, debela i glupa, tako da se malo njih kvalifikuje. Pandemija je odbacila zapošljavanje. Sve je to tačno, a ipak nisu glavni razlozi zbog kojih vojska propada. Pravi razlog zašto regrutacija ne uspeva je praktičniji: Bajdenov ponižavajući neuspeh u Avganistanu zaprepastio je zemlju. Štaviše, vladajuća klasa je pokvarila pojam istine i pravde i američki način. Zajedno, ovi neuspesi su otuđili ogroman procenat nacije. Zajedno su obeshrabrili mlade ljude da se pridruže.
Ko želi Džoa Bajdena za svog glavnog komandanta? Ko ovom predsedniku može da poveri svog sina ili ćerke? Ko gleda na dvostepeni pravosudni sistem i veruje da ga vredi braniti? Predsednik Bajden je izvukao Ameriku iz Avganistana i time ponizio Ameriku i destabilizovao odnose širom sveta. Lideri poput predsednika Vladimira Putina imaju krajnji prezir prema predsedniku Bajdenu, a zašto ne? Lideri na Bliskom istoku odbijaju njegove zahteve, potpuno znajući da niko ne poštuje Bajdena, njegove lakeje ili vođstvo u Demokratskoj stranci. Džon Keri hara širom sveta govoreći bezveze o klimi, dok svetska ekonomija posustaje i glad je iza ugla. Stejt department je aktivno sprečavao izvođenje Amerikanaca i njihovih saveznika iz Avganistana. Oni se i dalje mešaju u akcije privatnih osoba koje žele da oslobode ljude tamo. Ove takozvane elite bi bile te koje bi donosile odluke o životu i smrti. U Avganistanu su njihove odluke rezultirale smrću.
Nisu samo civilne i izabrane elite te koje izazivaju prezir ljudi. Vojni vrh je nefunkcionalan haos. Ko želi da odgovara političkim ideolozima obučenim u vojnu uniformu, štikle i maskaru? Ko želi vođu poput generala Marka Milija, koji je išao iza leđa bivšeg vrhovnog komandanta i rukovodio neuspehom za neuspehom? Sve je to sramotno. Sve to nije samo neameričko, već je antiameričko, a korupcija dolazi direktno sa vrha.
Mladi ljudi možda ne znaju sve sitnice, ali znaju kada ih vode gubitnici. Amerikanci ne vole gubitke. Oni svakako ne vole da ostavljaju milijarde u opremi američkih poreskih obveznika za otrcane borce sa starim musketama i Tojotinim pik-ap kamionima.
Postoji besmislenost američkih spoljnopolitičkih izbora tokom godina, a to je kulminiralo u Avganistanu. Sada Amerika šalje novac koji nema u Ukrajinu, da vodi rat koji ne želi da dobije sa Rusijom. Ovo je opasan proki rat, a američke elite izgledaju jednako zbunjene implikacijama ovog rata kao i pre godinu dana u vezi sa inflacijom. Nadolazeća glad širom sveta takođe će biti šok.
Žrtve koje je Amerika tražila od svojih mladića i devojaka nisu teorijske. U Avganistanu su hrabri, bistri, idealistički mladi ljudi umrli zbog ravnodušnosti i nesposobnosti Džoa Bajdena.
Moja deca su vojnog uzrasta. Jedan njihov prijatelj ide na Vest Point, jedan na Pomorsku akademiju, jedan na Vazduhoplovnu akademiju. Jedan je već poslat u inostranstvo. Ovi mladi ljudi su briljantni. Mogli bi da odu u privatni sektor i brzo se popnu na korporativnoj lestvici. Ali ne – oni vole Ameriku i žele da naprave razliku.
Džo Bajden ih ne zaslužuje. Vojni komandanti koji trenutno vode stvari su manji od njih. Pitamo se da li naši sunarodnici uopšte znaju kakvu žrtvu se podnose u njihovo ime.
Americi je potreban preporod. Sadašnje rukovodstvo, kako civilno tako i vojno, treba odbaciti. Ovi lideri donose sramotu na svoje položaje i na našu naciju.
Ako je regrutacija u američkoj vojsci smanjena, to je zato što, iako su možda idealisti, mladi ljudi nisu glupi. Zemlja treba da povrati svoje ideale, a kada to učini, izbaciće ove šakale sa funkcije. A novo civilno rukovodstvo će izbaciti staru vojnu mesing.
Amerika zaslužuje bolje od onoga što je primorana da trpi. Popravite trulež na vrhu i odjednom će problemi sa vojnim angažovanjem nestati. Mladi ljudi su i dalje spremni da se bore i ginu za američke ideale. Problem je u tome što ga američko rukovodstvo nema.
Kurir.rs