UBIJALI I TRUDNICE: Deset argentinskih oficira osuđeno na doživotni zatvor za zločine u vreme diktature

EPA PHOTO EFE/GUSTAVO CUEVAS/AF/kr

Argentinski sud osudio je na doživotni zatvor deset bivših pripadnika vojske i policije za zločine počinjene u vreme diktature od 1976. do 1983. godine, proglasivši ih krivim za ubistva, otmice, mučenja i silovanja.

Zločini su počinjeni u vojnom kompleksu u Kampo de Majo nad 350 osoba, među kojima je bilo i trudnica i radnika nemačke kompanije Mercedes.

Optuženi su čitanje jednoglasne presude pratili putem videolinka, dok je dvorana sudnice bila puna osoba bliskih žrtvama i pripadnika organizacija za ljudska prava.

Među 350 žrtava bilo je 14 trudnica kojima su deca oteta odmah nakon rođenja. U Kampo de Maju postojalo je "porodilište" gde su se zarobljene trudnice porađale u nehumanim uvslovima a nakon toga nestajale.

Organizacija Bake sa Majskog trga tvrdi da je u vreme diktature u zatočeništvu rođeno približno 400 dece koja su nezakonito data drugim osobama. Njih 130 uspelo je sa sazna svoje pravo poreklo.

Među žrtvama bili su i brojni radnici i sindikalci fabrika smeštenih u industrijskoj zoni na severu Buenos Ajresa, među kojima i zaposleni u fabrikama automobila Mercedes i Ford.

Sudski proces počeo je 2019. godine i zbog pandemije kovida u velikoj meri je održan "onlajn".

Na početku procesa bilo je 22 optuženih, ali je dvoje umrlo tokom suđenja. Većina je već osuđena u drugim procesima za zločine protiv čovečnosti.

Bivši general Santijago Riveros (98) najviši je oficir koji je u sredu osuđen na doživotni zatvor. On je početkom nedelje osuđen na još jednu kaznu doživotnog zatvora, uz još trojicu vojnika, zbog "letova smrti", odnosno bacanja u more drogiranih zatvorenika iz aviona koji su poletali iz Kampo de Maja.

Bivši predsednik vojne hunte Rejnaldo Bignone, nekadašnji zapovednik te kasarne, koji je umro 2018. godine, već je osuđen za zločine koji su tamo počinjeni.

Nakon poništenja zakona o oprostu 2006. godine, doneto je 278 presuda za zločine protiv čovečnosti počinjene u celoj zemlji, a kojima je osuđeno 1070 osoba, među kojima mnogi na doživotni zatvor.

Kurir.rs/Agencije