Bliži se još jedna godišnjica početka Velikog rata, jednog od najkrvaviji u istoriji... Započeo je napadom Austrougarske na Srbiju 28. jula. Okončan je četiri godine kasnije velikom pobedom saveznika. Pobedom Srbije.
U tadašnjoj Politici datiranoj na 27. jul 1914. (po starom kalendaru) objavljen je naslov "Kralj Nikola o Austriji" uz podnaslov "Ratna proklamacija crnogorskog kralja - za odbranu srpstva i jugoslovenstva". Dva dana ranije proglas je štampan je i u "Glasu Crnogoraca".
Prenosimo onako kako ga je Politika objavila, od slova do slova baš kao što je tada pisano:
Cetinje, 25. jula
Kraljeva ratna proklamacija objavljena je jutros i glasi:
Crnogorci, još ne dospeste da krv sperete s vaših hrabrih mišica, a vaš stari Kralj primoran je da vas i po treći put za nepune dve godine poziva pod oružje da vas po treći put povede u rat, sveti rat, za slobodu Srpstva i Jugoslovenstva. Sudbonosni čas je kucnuo. Crno-žuti barjak koji od davnih vremena, kao mora pritiska dušu jugoslovenskih naroda, razvio se, da taj narod sad potpuno uništi, da njegove slobodne predstavnike, Srbiju i Crnu Goru pregazi.
Izmičući pred najezdom silnog osmanlije, Jugosloveni su se prilagođavali hrišćanskoj Austriji, da se s njom zajedno opru najezdi sa Istoka. Oni su kod nje traži spas svoj, a našli su grob svoje slobode. Nemilostiva Austrija primila ih je, ne kao pomagače za zajednički opstanak, već kao izmećare i uboge najamnike, da njihovim mesom i krvlju njihovom štiti i skriva svoje sebične intrige. Držala ih je kao bedem prema razjarenom azijatu, i gurala ih nemilosrdno na klanice nemačkih i talijanskih polja. Heroji bitke na Baucenu, gde je slavni švedski kralj poginuo, bili su Jugosloveni. Krvlju svojom prelili su bojna polja Holandije i zalili obale Severnog Mora, a Adriju su joj samo oni čuvali.
Za sve to Austrija je zahvalila Jugoslovenstvu nepravdom, gonjenjem, robovanjem i pakosnim sejanjem razdora među braćom, za šta je čak i crkvu uzimala kao sredstvo. Dok su lanci robovanja stezali Slovene u zemljama monarhije, dotle su nosioci crno-žute boje čupali i iskopavali srce Srbinovo, divnu Bosnu i Hercegovinu. Krvlju srpskom zaliveni Skadar i Drač oteli su nam svojim intrigama, a kad im sve to nije pomagalo, kada su se slobodne srpske zemlje, osnažene poslednjim ratovima, hvala budi Bogu i junaštvu srpskom, spremale za novi kulturni život, kada su se slovenska braća našla zajedno, u prostranoj crkvi svoje Jugoslavije, sa čijeg su amvona počeli propovedati slogu, bratstvo i jednakost, latili su se oružja da svoje zlobne namere postignu, da nas unište. Austrija je objavila našoj dragoj Srbiji rat, objavila ga nama, objavila ga je Srpstvu i celom Slovenstvu.
Našu pravednu stvar uzela je u zaštitu moćna Rusija, predstavnica velikog slovenstva i naša vekovna zaštitnica. Krv se već lije na Dunavu, Savi i Drini. Lije se na granicama naše moćne zaštitnice Rusije i njene saveznice Francuske. Pa sad ko je junak, na oružje! Ko je junak nek sledi koracima dva stara srpska kralja, da ginemo i krv prlivamo za jedinstvo i slobodu zlatnu!
Na našoj su strani Bog i pravda. Mi smo hteli mir, a nametnut nam je rat. Primite ga kao i uvek, primite ga srpski i junački, a blagoslovi vašeg starog kralja pratiće vas u svim vašim podvizima.
Živeli moji mili Crnogorci! Živelo naše milo Srpstvo! Živela naša moćna zaštitnica Rusija i njeni saveznici!
Nikola
Kurir.rs
Bonus video: