Kad je 2003. u Solunu EU „iskazala dosad najčvršću podršku članstvu država zapadnog Balkana“, u Srbiji su vlast i pare držali eksperti ko zna od koga poslati, ubeđujući narod da znaju šta rade. U to je vreme nastao vic koji ćemo ovde. Jer, od tada je prošlo ihaj-haj vremena...
Dakle, ovako: čuva pastir ovce, kad se pored njega zaustavi auto i izađe uglađeni muškarac.
- Hajde da se kladimo u ovcu da ću pogoditi koliko ih imaš u stadu! - kaže čobaninu.
Ovaj pristane, i sad uglađeni muškarac izvadi računar, kucka, gleda, razmišlja, i na kraju kaže:
- Sedamdeset tri!
- Pogodio si - kaže čobanin. - Ponesi jednu, tvoja je.
Uđe onaj nalickani u stado, izabere, i pođe.
- A je l’ hoćeš da se kladimo u ovcu i u sto evra da ću da pogodim šta si ti po zanimanju? - kaže mu čobanin dok onaj pakuje svoj dobitak u gepek.
- Baš da vidim!
- Ti si ekspert!
- Jesam - kaže nalickani iznenađeno i vadi novčanik. - Kako si znao?
- Uzeo si mi šarplaninca...
Ovo je, naravno, šala. Jer samo u vicu Srbin prejebe Amerikanca, Rusa i Nemca. I eksperta, naravno. U realnom životu, od 2003. do danas uzeli su nam i ovce i pse. Jedino je EU daleko koliko je i bila. Ako ne i dalje...
A za to smo, poručio nam je ovih dana jedan ekspert, mi sami krivi.
Ivan Vejvoda, francuski đak (otac mu je bio Titov ambasador), bivši funkcioner Soroševog fonda, član bečkog Instituta društvenih nauka, direktor Balkanskog fonda za demokratiju i tako dalje... i kandidat za ministra inostranih poslova u vreme Borisa Tadića, sa naslovne strane Novog magazina obznanio nam je: „Članstvo u EU je u našim rukama“ (misli u rukama Srbije).
Nije on ni prvi ni jedini koji vrti tu mantru da nas ne pozivaju u bolje kuće jer smo glupi, loši đaci, nevaspitani, prljavi... Ugledajmo se na njih, poručuju nam. Njih su, praktično, već primili u EU, na platnim spiskovima su evropskih instituta i institucija, jer su pristojni i umiveni i jer su usvojili građanske i demokratske evropske vrednosti.
„I vi ćete ovako, ali sutra!“, ruga se zdravoj pameti u lice Vejvoda dok objašnjava da Srbija mora da reši problem Kosova jer je EU jasno rekla da „neće primiti u svoje članstvo državu koja nema rešeno teritorijalno pitanje“. Koliko EU drži do ovog svog stava, pokazala je u slučaju Ukrajine, koja ne zna ni kolika će joj teritorija sutra biti. A šta se pod „rešavanjem Kosova“ misli, saznali smo iz rezolucije Evropskog parlamenta u sredu - „međusobno priznavanje“. Makedonija, koja već 18 godina čeka status kandidata, bila je prinuđena da promeni ime i - opet ništa. Sad mora da se odrekne i jezika! Vejvodi i ostalim ekspertima oni koji im daju medijski prostor ne postavljaju pitanje: ko može da garantuje da Srbiju, sve i da prizna Kosovo, na putu u EU neće blokirati, recimo, Hrvatska?
EU je politička tvorevina, daleko od svake međunacionalne solidarnosti i bilo kog drugog ideala.
I neće Srbiju u svom sastavu, sve dok korist koju će imati od toga ne bude veća od dobiti koju lažnim obećanjima izvlači sada. A „eksperti“ koji tvrde drugačije prosto rečeno - lažu. Ovce i šarplanince više nemamo, ostalo je magare, koje oni hrabre da ne lipše do zelene trave.
N. N.