Francuska vlada je najavila nacionalizaciju najveće elektroenergetske kompanije u zemlji u nastojanju da ostvari energetski suverenitet u vreme dok je Evropa suočena s energetskom krizom pogoršanom usled ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Francuska premijerka Elizabet Born rekla je 6. jula da će država u potpunosti nacionalizovati kompaniju Elektrisite de Frans (EDF), čime će vlada imati veću kontrolu nad restrukturiranjem kompanije opterećene dugom, navodi Rojters.
Kompanija EDF, u kojoj država već poseduje 84 odsto, jedna je od najvećih evropskih kompanija za proizvodnju električne energije i nalazi se u srži francuske nuklearne strategije kojom vlada želi da ublaži posledice rasta cena energije, dodatno povećanih zbog mogućnosti nagle obustave isporuka ruskog gasa.
Ta kompanija, međutim, kako ukazuje Rojters, umesto da bude adut vlade, postala je njena velika glavobolja zbog godina kašnjenja u izgradnji novih nuklearnih elektrana u Francuskoj i Velikoj Britaniji, s prekoračenjem budžeta u vrednosti od više milijardi evra.
EDF se ove godine suočila sa nizom problema, ukazuje Rojters. Polovina njenih zastarelih reaktora u Francuskoj trenutno je van mreže, zbog čega je morala više puta da smanji proizvodnju nuklearne energije u vreme kada se Evropa muči da pronađe alternative ruskom gasu.
Kompanija je takođe pogođena odlukama vlade koje su je primorale da prodaje struju rivalima po nižim cenama u okviru napora da se francuski potrošači zaštite od naglog povećanja troškova života.
Francuska planira da preuzme potpunu kontrolu nad EDF, kompanijom specijalizovanom za nuklearnu energiju, suočenom s velikim dugovima, prekidima proizvodnje i konfliktnim zahtevima države, svog glavnog akcionara, dok se sprema za najveće porudžbine novih reaktora u poslednjih nekoliko decenija, piše Fajnenšel tajms.
Osnovana neposredno posle Drugog svetskog rata, EDF je bila otvorena za privatne investitore uz argument da će to doneti više finansijske discipline i transparentnosti kompaniji s istorijom internih sporova, koja je takođe opisivana kao kvazi država u državi.
Međutim, status kompanije s akcijama na berzi bio je sve problematičniji, posebno ove godine kada je država primorala EDF da plati račun za ograničenje cene energije kako bi zaštitila domaćinstva od rasta troškova, pogoršanih ruskom invazijom na Ukrajinu. Taj potez je izazvao negodovanje manjinskih akcionara, dok su udarac pretrpele akcije EDF koje su pale gotovo 90 odsto u odnosu na najvišu vrednost iz 2007. godine.
Osim što francuskoj vladi daje veću mogućnost da interveniše u EDF, potpuna renacionalizacija mogla bi da donese političke poene francuskom predsedniku Emanuelu Makronu. "Nacionalizacija u Francuskoj, čak i ako nije prava, pošto je (EDF) već u državnom vlasništvu, zadovoljiće neke delove levice i desnice", rekao je jedan bankar koji je ranije radio s EDF.
Nacionalizacija, ipak, ocenjuje Fajnenšel tajms, možda neće rešiti sve probleme EDF koja se suočila s prekoračenjem troškova i kašnjenjima u nekoliko vodećih projekata pravljenja reaktora u Velikoj Britaniji i Francuskoj, što je izazvalo bojazni oko njene sposobnosti da ih u budućnosti proizvede u većem broju. Pored toga, problemi s korozijom u nekim od njenih 56 reaktora u Francuskoj su napravili rupu u finansijama EDF pošto je proizvodnja pala na višedecenijski minimum.
Nacionalizacija glavne francuske elektroenergetske i nuklearne kompanije odražava želju predsednika Makrona da ostvari ekonomski i energetski suverenitet zemlje, dok se Evropa suočava s pogoršanom energetskom krizom zbog ruske invazije na Ukrajinu, ukazuje Njujork tajms.
Iako Francuska dobija oko 70 odsto struje iz nuklearne energije, što je veći udeo od bilo koje druge zemlje na svetu, Born je rekla da više ne može da se računa na rusku naftu i gas.
Francuska je manje zavisna od ruskog gasa i nafte nego druge evropske zemlje, ali da bi se održala ta relativna nezavisnost, obnova zastarelih nuklearnih reaktora je od ključnog značaja posebno pošto je rat u Ukrajini doveo do rasta cena energije i povećanja inflacije, dok su troškovi života jedna od najvećih briga Francuza.
U Francuskoj postoji tradicija ekonomskog intervencionizma vlade, iako se zemlja odmakla od velikih nacionalizacija 1980-ih pod socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom, tadašnjim liderom socijalista. Nacionalizacija EDF je ipak simboličan korak za predsednika Makrona, bivšeg investicionog bankara koji je 2017. izabran na obećanjima o smanjenju regulacije i državne potrošnje.
Nacionalizacija jedne od najvažnijih elektroenergetskih kompanija u Evropi trebalo bi da pomogne Francuskoj u suočavanju s energetskom krizom, ocenjuje Volstrit džurnal.
Odluka francuske vlade, navodi američki list, odražava kako evropske vlade preduzimaju sve odlučnije korake da kontrolišu svoja energetska tržišta kako cene rastu i ruske zalihe energije opadaju. Nemačka je ove nedelje pokrenula mere za spasavanje gasnih kompanija koje se suočavaju s manjkom novca pošto je Rusija prošlog meseca prekinula isporuke gasa. Vlasti širom Evrope su takođe uvele ograničenje cena.
Za nacionalizaciju EDF takođe su se zalagali moćni francuski sindikati, tvrdeći da bi oslobađanje kompanije od obaveza prema privatnim investitorima donelo stabilnost, i da bi išlo u prilog nacionalnih prioriteta u borbi protiv klimatskih promena.
Najava nacionalizacije EDF usledila je i pošto je Evropski parlament izglasao da se neki nuklearni i gasni projekti smatraju "zelenim", što bi im pomoglo u pristupu jeftinim zajmovima, čak i državnim subvencijama.
Kurir.rs/Beta