EVROPSKA UNIJA PRODIRE NA EVROAZIJSKI BALKAN U Tadžikistanu žele da grade najveću branu na svetu! Spremni za investiranje
Evropska unija želi da postane najveći investitor u izgradnju najviše brane na svetu, koja ima za cilj da Tadžikistan učini energetski nezavisnim od Rusije i Brisela kako bi konkurisao kineskim infrastrukturnim projektima.
Hidroelektrana Rogun je već bila planirana u Sovjetskom Savezu, ali su se planovi za projekat urušili zbog njenog propasti početkom 1990-ih, piše RTV SLO.
Investicija u branu bi bila deo inicijative Global Gatevai, koju je prošlog decembra najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kojom Evropska unija želi da se takmiči sa kineskom inicijativom Pojas i put, u kojoj Peking sarađuje na infrastrukturnim projektima. širom sveta već deceniju..
Tadžikistan je započeo izgradnju brane i hidroelektrane Rogun 2016. godine, a očekuje se da će projekat doneti toj centralnoazijskoj zemlji nezavisnost od ruske energije.
Evropska investiciona banka (EIB) do sada nije učestvovala u projektu, ali kako Rojters saznaje, ove nedelje se očekuje da će Evropska komisija zatražiti od EIB da postane najveći investitor u izgradnji brane, za koju se navodi da najviši te vrste na svetu.
Dvorište Rusije i Kine
Konačna cena projekta je, kako se navodi, oko osam milijardi dolara, od čega je za izgradnju do sada izdvojeno tri milijarde, uglavnom dobijeno kroz državne obveznice i privatne kredite. Neimenovani predstavnik EU rekao je da je vlada u Dušanbeu zatražila od EU finansijsku i tehnološku pomoć za završetak projekta.
Između 2014. i 2020. EIB je uložila oko 182 miliona evra u Centralnu Aziju, gde se Rusija i Kina već takmiče za uticaj u bivšim sovjetskim republikama, što je samo delić investicija EU u drugim regionima sveta.
Kako je Rojtersu rekao neimenovani predstavnik EU, glavni razlog za ulaganje u hidroelektranu je da se pomogne Tadžikistanu i njegovim susedima da ostvare nezavisnost od energije koju sada dobijaju iz Rusije.
Od početka ruske vojne agresije na Ukrajinu, EU i SAD rade na izolaciji Rusije i smanjenju njene zavisnosti od njenih izvora energije, a u tom cilju Brisel i Vašington su usvojili niz sankcija Moskvi.
Izgradnji brane se usprotivio Uzbekistan, koji strahuje od nedostatka vode za navodnjavanje pamučnih polja zbog brane reke Vakš. Foto: AP
Izgradnji brane se usprotivio Uzbekistan, koji strahuje od nedostatka vode za navodnjavanje pamučnih polja zbog brane reke Vakš. Foto: AP
Kraj električnih pomračenja
Sa visinom od 335 metara, hidroelektrana Rogun je, prema projektantima, najviša brana na svetu. Izgradnjom ogromne hidroelektrane, Tadžikistan želi da okonča stalne nestanke struje u zemlji i da izdvoji višak električne energije za izvoz u Uzbekistan i Kazahstan.
Od energenata Tadžikistan uvozi najviše nafte iz Rusije, dok Kazahstan i Uzbekistan najviše uvoze gas, iako ga i sami proizvode. Ruski gas se uglavnom isporučuje u oblasti koje su dobro povezane sa ruskom infrastrukturom.
U okviru inicijative Global Gatevai, Evropska unija namerava da do 2027. godine izdvoji 300 milijardi dolara za razvoj infrastrukture širom sveta, kladeći se na transparentne i održive projekte, što bi trebalo da bude protivteža kineskim infrastrukturnim projektima, koji su često praćeni nejasnim uslovi državnog zaduživanja i optuživanja oko gledanja samo na sopstvenu korist.
Kina je pokrenula Inicijativu Pojas i put 2013. godine kako bi ubrzala trgovinu sa drugim delovima sveta, među kojima Centralna Azija igra posebno važnu ulogu zbog svoje blizine.
Kurir.rs/RTV SLO