Teniski svet se dosta preispituje povodom odluke Nadala da prvo odigra meč protiv Frica do kraja – iako je bilo jasno da je u pitanju veoma neugodna povreda. Njegova naredna odluka bila je još kontroverznija – da posle pobede nad Amerikancem preda polufinalni meč Kirijosu i time uskrati posetioce Vimbldona i milionski auditorijum širom sveta za drugi meč polufinala u muškom singlu.
Uz konstataciju da bi bilo moguće povući paralele između onog kroz šta je Nadal prolazio i slične situacije u kojoj je Novak bio prošle godine u Australiji – interesovalo nas je Novakovo mišljenje o tome koliko je teško igrati sa rupturom stomačnog mišića, koji je proces oporavka bio u njegovom slučaju, i šta reći o onima koji su i tada i sada sumnjali u to da li je moguće igrati sa takvom povredom na najvišem nivou?
Novak odgovara:
“Ne znam tačno kakvu povredu on ima. Iz onoga što sam čuo, radi se o rupturi stomačnog mišića – ali ne znam kojeg. Ja sam doživeo rupturu „oblik“ mišića sa leve strane, koji je pukao u trećem kolu protiv Frica. Ja sam beležio sve što se tada dešavalo sa mnom, a ako je vaše pitanje bilu usmereno ka tome da neki ljudi nisu verovali da je moguće igrati sa takvom povredom – mogu da kažem da je užasno teško. Popio sam sve tablete ovoga sveta i uradio svaku moguću terapiju i tretman. Bio sam na mašinama, aparatima – i sve sam to zabeležio i snimio u dokumentarcu koji će biti emitovan do kraja godine. Eto, neka to ljudi odgledaju – i onda će moći da se uvere u jedno – ili drugo…” iskren je Novak.
Kada je već spomenuo dokumentarac – čija premijera je bila najavljivana za rano leto ove godine – pitali smo ga zbog čega se njegova premijera odlagala?Đ
Malo se to odužilo iz različitih razloga,” kaže njegova “glavna zvezda”. “Kompletno snimanje je završeno pre mesec dana, sada je materijal u montaži i trebao bi da bude premijerno emitovan posle Ju Es Opena – a do kraja godine, u oktobru ili novembru”, obaveštava nas Novak, i nastavlja na temu Nadala i rupture stomačnog mišića:
“Što se Nadala tiče – jasno je da je veoma teško igrati u tim uslovima – ali ceo proces dosta zavisi od mesta gde je nastala ta ruptura. Mene je ta povreda najviše bolela i smetala mi kod servisa. Nekako smo uspeli da zajedno sa mojim fizioterapeutom to rešimo do te mere da mogu da igram. Kako je vreme prolazilo – tako sam se bolje osećao, ma koliko to suludo zvučalo. Zanimljivo je to da su snimci sa magnetne rezonance pokazivali da se to mišićno tkivo time još više pokidalo, ali pošto smo bili toliko uspešni u tome da umrtvimo bol – ja to jednostavno nisam osećao za vreme mečeva, što mi je omogućilo da igram i doguram do kraja turnira”, otkriva nam Đoković.
“Povreda je najveći neprijatelj svakog sportiste. Nadalu svaka čast da je uspeo da odigra onaj četvrtfinalni meč do kraja sa tom povredom. On najbolje poznaje svoje telo i mogućnosti – a da li je trebao da igra ili ne – odluka je na njemu. Zaista je velika šteta za ovakav turnir da nema drugog polufinala – ali šta je – tu je, rezimira Novak na ovu važnu temu.
Specijalno za Kurir - Vuk Brajović