SRPSKI SLIKAR KOJI JE UBIJEN SAMO ZATO ŠTO NIJE HTEO DA UČESTVUJE U BRATOUBILAČKOM RATU! Njegov duh bdi da se nešto tako ne ponovi
Još jedna od zaboravljenih ličnosti Srbije je i slikar Mihailo Milovanović. Akademski slikar Mihailo Milovanović rođen je 1879. godine, a tragično je stradao 1941. godine.
Njegov život i stvaralaštvo bili su impresivni. Jedna od prvih stavki kada se radi o njegovom životu je to da je bio jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Milovanović je i autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.
Milovanović je diplomirao 1909. godine na likovnoj Akademiji u Minhenu, a u zemlju se vratio na početku Balkanskih ratova 1912. kao dobrovoljac. Kasniji život provešće u ratovima. Srpsku vojsku pratio je u stopu i sa njom preživljavao sve ratne strahode.
Dolazi Drugi svetski rat, koji će se kao i za mnogo Srba, kobno završiti. Jedina Milovanovićeva "greška" bila je ta što je poznavao nemačkog komandanta Užica pukovnika Štokhauzena. A ta veza potiče samo iz činjenice da je sa Štokhauzenovim ocem Mihailo Milovanović studirao u Minhenu i što je Milovanović je uspeo da oslobodi nekoliko talaca.
Ubrzo potom, Milovanović biva uhapšen od strane komunista kao da je radio za Abver, nemačka nacistička obaveštajna služba Rajhsvera i da je radio za englesku tajnu službu.
Komunisti su ga streljali 28. novembra 1941. godine. Prema lako dostupnim podacima, ali i prema mnogim svedočenjima Milovanović se nije slagao sa komunističkom ideologijom i nije hteo u partizane.
Godine 2007. Mihailo Milovanović je rehabilitovan. Tada je zahtev za njegovu rehabilitaciju podneo užički publicista Đorđe Pilčević, koji je i napisao veliku monografiju o slikaru Milovanoviću.
Sud je utvrdio da je Milovanović lišen života kao žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Nije hteo da učestvuje u bratoubilačkom ratu između partizana i četnika.
Nama ostaje da ga ne zaboravimo, kao i da čuvamo njegovu zaostavštinu i negujemo umetnost, pogotovo što je on bio prvi akademski slikar u užičkom kraju.
Kurir.rs
Bonus video: