Više šale radi nego što sam bio ozbiljan, izbacio sam ideju da Vojislav Šešelj bude budući premijer ili, u najmanju ruku, ministar unutrašnjih poslova. Međutim, shvativši kako su se kojekakvi soroševci uzbudili zbog te ideje i koliko je to zasmetalo NVO sektoru, počeo sam sve ozbiljnije da razmišljam na tu temu. Svakako, Šešelju jeste mesto u budućoj vladi i ubeđen sam da bi neke od poverenih poslova radio odlično. Više razloga je za tu moju tvrdnju, a onaj suštinski je činjenica da je Šešelj sebe politički skroz ostvario, ostavio je veoma zapažen trag na političkoj sceni Srbije, stvarao je višepartijski sistem, potukao je do nogu Haški tribunal i, ono gde se još uvek nije do kraja ostvario, jeste neki od državnih poslova. Verujem da iskreno želi i na tom polju određeni trag da ostavi i nemam nikakvu dilemu da bi svojski zasukao rukave i radio predano.
Ograničavajući faktor za Šešelja je svakako Zapad, koji bi sigurno Srbiju uslovljavao sankcijama, jer za njih je on osuđeni ratni zločinac, bez obzira na činjenicu da je ta presuda idiotska i doneta čisto da bi se Hag pokrio za fijasko u njegovom postupku, gde je prvobitno Šešelj bio oslobođen svih optužbi. No, kako oni koji su osnovali tu zločinačku instituciju još uvek kreiraju naše sudbine, sigurno je da bi pritiskali Srbiju na sve moguće načine. Ipak, za mene je on, kao i za ogroman broj Srba, apsolutni pobednik nad zločinačkom institucijom kakva je Haški tribunal i lično bih bio spreman da trpimo sve te pritiske. Posebno danas kada su nam odlučni ljudi, a pre svega ljudi koji poseduju znanje koje Šešelj nesporno poseduje više nego neophodni. Recimo, lično bih voleo da vodi resor Ministarstva unutrašnjih poslova, jer našoj policiji je potrebna dobra metla i čvrsta ruka. Kriminal, koji godinama razjeda srpsku policiju kao kancer, može da reši samo odlučna osoba, koja bi bukvalno zavela diktaturu u tom resoru. Šešelj bi tu bio idealan. Verujem i da bi kao ministar pravde briljirao, jer njegovo pravničko znanje je na najvišem mogućem nivou.
Ono što bi me posebno radovalo jeste nerviranje tzv. drugosrbijanaca. Mozak bi im ponovo došao u devedesete, iz kojih do danas nisu makli, a to je svakako dobro i ostavlja Vučiću prazan prostor da razmišlja o budućnosti, koja je za građane najbitnija. Verujem da bi imali 24 sata sedam dana u nedelji specijalne programe i emisije gde bi se ređali svi mogući mrzitelji srpskog naroda koji nas decenijama ubeđuju da je naš pravi put samo ako nestanemo kao narod da bi pljunuli Vučića što je Šešelja postavio. No, ta pljuvačina bi bila iz čiste mržnje i to je ono što je najbitnije. Mržnjom se ništa ne dobija, osim što u očima javnosti sve više deluješ kao neuračunljiv, a naša opozicija je nesporno duboko zagazila u neuračunljivost.
Na kraju, konačno bismo posle decenija pravljenja raznih kompromisa i sastavljanja vlada u većoj ili manjoj meri po željama pojedinih ambasadora, doduše poslednjih godina Vučić prilično odoleva tim pritiscima, dobili definitivno vladu u kojoj bi Šešelj svojim autoritetom bio ozbiljna brana uticaju stranog faktora.
Eto, smetalo mnogima ili ne, ali sada sam ozbiljan i da kandidujem kao ideju da Vojislav Šešelj uđe u Vladu Republike Srbije.
Ozbiljan potres nam je potreban i lekovit.