NE UPOREĐUJMO ĆOSIĆA S ANDRIĆEM! ŠTA ON TRAŽI MEĐU PISCIMA EVROPSKIH VREDNOSTI?! Božo Koprivica oštro o književniku i kolegama
Božo Koprivica dramaturg i pisac, koji je radio kao dramaturg u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu i drugim, svojoj bogatoj biografiji dodado je i igrano-dokumentarni film koji je snimio sa Emirom Kusturicom "Sedam dana u životu jedne ptice" za francusku televiziju.
Poznat je po knjigama Volej i sluh (1992) i Kiš, Borhes i Maradona (1996), koje i dan-danas imaju kultni status.
Odrastao je između fudbalskih stativa i polica sa knjigama; učio je od mangupa i od vrsnih profesora; društvo su mu bili navijači i naša najveća književna imena. U intervjuu za NIN pisac se dotakao kolega i odnosa koji su imali međusobno, te nije bio nimalo blagonaklon prema Dobrici Ćosiću, po čijim se romanima snima serija "Vreme zla".
- Da raščistimo sa Ćosićem i da ga ne upoređujemo sa Andrićem. Ćosić je imao nesreću da se pojavi posle tri velikana koje bi poželela svaka evropska književnost. Najpre Crnjanski, koji je za mene na prvom mestu jer je bio darovit u svakom žanru, potom Krleža koji je za mene dramski pisac bolji od Ibzena, i Andrić. Posle dolaze Kiš, Kovač i Pekić. Šta Ćosić da traži tu među piscima evropskih vrednosti?
Ispričao je i priču o susretu Ćosića sa Crnjanskim.
- Sve što se loše događa umetniku pojedincu u društvu, počinje od esnafa. Esnaf nije dao da se vrati Rastko Petrović koji je umro na ulici u Americi. Da se iz Londona vrati Miloš Crnjanski, nije dao esnaf. Kakav je on to bio desničar koji se nije snašao s tom našom izbegličkom vladom, nego je tako bedno živeo? Kada se vratio, sreo se sa Dobricom Ćosićem u Prosveti i ovaj mu je rekao da se Beograd raduje njegovom povratku. Crnjanski mu je uzvratio: Jedino se vi ne radujete mom povratku, jer sada je drugačiji redosled!
Međutim, nisu svi pisci opterećeni sujetom, već su neki i dobri prijatelji.
- Pekić, Kiš i Kovač su se u mladosti veoma voleli, i podržavali jedan drugog. Kad si siguran u ono što radiš, ti ostaviš prostor da se raduješ i za drugoga. I tek onda si srećan. Ako ja ne mogu da se oduševim Raičevićem, Borom Radovićem, Ivanom V. Lalićem, Jovanom Hristićem, šta sam ja? Nisam slučajno pomenuo te beogradske a mediteranske pesnike kao što su bili Radović, Lalić i Hristić. A ko danas govori o njima? Bili su genijalni pesnici, a samo je Lalić jedva ušao u SANU. Za mene je Vava Hristić ravan Janu Kotu. Od tog aristokrate sam najviše naučio o pozorištu.
(Kurir.rs/ NIN)
Bonus video: