Ako ste žena, onda ste definitivno iskusili frustraciju stajanja u dugačkom, sporo pokretnom redu za WC dok gledate kako muškarci brzo ulaze i izlaze iz svojih. A vi ste verovatno komentarisali s drugima iz tog reda zašto to mora toliko dugo da traje.
Žene češće od muškaraca operu ruke i koriste sušilicu za ruke. To je razlog za više žena u toaletu. Međutim, šta je s kabinama? Studije pokazuju da muškarci provode u WC-u prosečno 60 sekundi, a žene 90 sekundi - što je 50 odsto duže. Ako postoji isti broj toaleta za muškarce i žene, to će rezultirati gužvom u ženskom WC-u.
The Conversation navodi nekoliko razloga zašto u ženskim WC-ima znatno češće nastaje gužva:
Biološki razlozi
Neki od razloga zašto ženama treba više vremena u toaletu su biološki. Otprilike polovina ženske populacije je u menstruacijskom dobu (između 12 i 52 godine), a najmanje 20 odsto njih će imati menstruacija u trenutku kad se nađete u redu.
Menstruacija znači da žene moraju da se bave i drugim stvarima osim onih uobičajenih za toalet, poput mijenjanja uložaka ili tampona - odmotavanje, stavljanje i odlaganje korišćenih materijala povećavaju trajanje vremena u kojem žena zauzima prostor WC-a.
Osim toga, žene imaju veću verovatnoću da imaju određena zdravstvena stanja koja ih prisiljavaju da isprazne bešiku. U to spada cistitis, vrsta infekcije mokraćnog sistema koju uzrokuju bakterije. Češće su kod žena jer je kod njih manja udaljenost analnog i mokraćnog otvora.
Odeća i dizajn
Ženska odeća je dizajnirana tako da zahteva duže vreme skidanja. Ideja o više od dva sloja odeće možda je za mnoge muškarce potpuno mistična, ali žene često nose tri ili više, u praktične ili modne svrhe (ili oboje).
Zatim sledi dizajn javnih WC-a. Naime, prostor ženskog i muškog toaleta je možda isti, ali najčešće nije. U muškima je veći broj pisoara, kojih stane više jer zauzimaju manje mesta od kabina. Dakle, manje je prostora za žene da isprazne bešiku u ženskim toaletima, što znači da će manje žena moći da ih koristi u bilo kom trenutku.
Takođe, pisoari u muškim toaletima znači da više pojedinaca može da uđe i izađe bez otvaranja, zatvaranja i zaključavanja vrata, a zatim ponovnog otvaranja ili brisanje WC šolje.
Muškarci znatno ređe nose torbe, pa i ne troše vreme na njeno odlaganje, na primer na vrata WC-a. Dakle, već imaju slobodne ruke i ne treba da tražie (i žongliraju) gde ih staviti.
Muškarci zapravo mogu da idu bilo gde
Žene znatno češće brinu o deci i odvode ih na WC. Slično tome, 81 odsto plaćenih ličnih negovatelja i asistenata ljudima kojima je potrebna pomoć u toaletu su žene. Oni mogu biti prisiljeni da koriste kabine (s izuzetno ograničenim prostorom za dve osobe) kada odgovarajuće nisu dostupne.
Ako su s prijateljima ili porodicom, a zavisno od mesta i vremena dana, žene će često posetiti javne toalete u parovima ili grupama, a ne same. Taj obrazac se može dogoditi zbog bezbednosnih problema, a može biti i vrsta društvene navike. Nakon što žene završe u toaletu i operu ruke, one mogu da provedu neko vreme proveravajući i nameštajući odeću i izgled u ogledalu.
Na nekim događajima na otvorenom pod okriljem mraka muškarci retko koriste javne toalete, a to očito smanjuje gužve u njima.
I povrh svega: Iz godine u godinu sve je manje ženskih WC-a!
Javni ženski toaleti su postali jedno od glavnih feminističkih pitanja jer ih iz godine u godinu ima sve manje. U Velikoj Britaniji je još 2010. bilo 5.159 sanitarnih čvorova, a njihov broj je u idućih osam godina spao na 4 486. Broj se smanjuje svake godine, a čak i kad postoje, ženski toaleti često nisu u tako dobrom stanju kao muški.
Zbog svega toga, ženama treba barem tri puta više WC-a nego muškarcima da bi se izjednačilo vreme čekanja pred vratima. Ali u toliko tradicionalnim postavkama javnih toaleta, situacija je obrnuta i često puta ima više WC-a za muškarce nego za žene. Kad na mušku stranu možete smestiti kabinu i pet pisoara, na isti prostor na ženskoj strani možete smestiti samo tri kabine.
To znači ne samo da žene gube sate svog života čekajući u redovima za toalet, već i da ne mogu da koriste javni prostor na isti način kao muškarci. Ova zagonetka prekrštenih nogu nije slučajna. To je neuspeh u planiranju i dizajnu. Kad mnoštvo muškaraca dizajnira svet, a ima jako malo spoznaje o tuđim iskustvima, svet se uglavnom kreira prema muškarcima i njihovim potrebama.
Rade li to namerno? Ma, ne! Naprosto nijedan upravo diplomirani inženjer arhitekture ne planira tako nešto, niti o tome razmišlja. Ali sabotaža se skriva drugde.
Jer rešenje problema ženskih javnih toaleta je dobro poznato. To je loša razmera između kodifikovanja prostora za nuždu koji bi trebao da bude u razmeri 2:1 ili 3:1 u korist žena.
U Velikoj Britaniji ovaj paritet ostaje tek na nivou smernice. U Kanadi i SAD to je već odavno upisano u zakon o standardima i nove zgrade ili stare koje se obnavljaju moraju poštovati ovu razmeru.
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
Bonus video: