Operacija Gostomelj koju su ruski pripadnici SPECNAZ izveli prvog dana ruskog napada na Ukrajinu, kada su se iskrcali na aerodrom Atnonov u pregrađu Kijeva Gostomelj i dalje buri duhove.
Naime, Rusi su posle serije manjih kraćih klipova samog iskrcavanja iz helikoptera i zauzimnja pozicije objavili i prve EKSKLUZIVNE snimke pred sam početak helikopterskog desanta, pripremu specijalaca, ukracanje u helikoptere i let do aerodroma iskrcavanje idelove okršaja sa ukrajinskom vojskom oko i na samom aerodromu.
Na aerodrom Gostomelj-Antonov u helikopterskom desantu učestvovali su pripadnici 45. SPECNAZ brigade i 31. vazdušno-desantne brigade.
Snimak počinje 23.02.2022. godine sa pripremom pripadnika 45. SPECNAZ brigade i 31. vazdušno-desantne brigade za operaciju Gostomelj.
Na snimcima se vide specijalci kako se spremaju, oblače uniformu, i na rukave lepe samolepljivu traku kao znak raspoznavanja na terenu. Medto gde je snimak je kamp na aerodrom Morzelj u Belorusiji. Takođe na snimku se vide i oklopna vozila BTR-82 i Gaz Tigar. Snimak se nastavlja prolaskom kamermana na oklopnom vozilu pored transportnih helikoptera Mil Mi-8 MTŠ, kao i ukrcavanjem naoružanih specijalaca u kamione marke KAMAZ i transport do helikoptera u ranim jutarnjim časovima 24. februara. Snimak je načinjen oko 9 sati ujutro po lokalnom vremenu.
Kamere takođe prikazuju i ukrcavanje borbenih odeljenja u transportne helikoptere i njihovo polatenje, kao i let helikoptera preko Kijevske oblastikao i prve trenutke iskrcavanja pripadnika SPECNAZ i okršaje sa Ukrajicnima na aerodromu.
Sve vreme na snimku se vidi da su specijalcima vatrenu podršku sa neba pružali borbeni helikopteri Ka-52 .
Takođe objavljeni su i kadrovi kada specijalci pozivaju ukrajisnke vojnike na aerodrom uda se predaju i polože oružje, kao i pretraživanje aerodromskih objekata i na kraju isticanje ruske zastave pod borbom.
Snimci su nastavljeni i narednog dana 25 kad prikazuje utovar ranjenih specijalaca, pružanje lekarske pomoći i dotura hrane i municije.
osim toga prikazana je i zaseda u većernjim časovima na borbenu grupu koja je iskoračila sa aerodroma.
Minobacačke čete su uz pomoć minijatrunih kvadrikoptera vršili korekturu vatre.
Aerodrom Antonov ili Gostomelj koji se nalazi na periferiji Kijeva od samog početka ruskog napada na Ukrajinu figurirao je u operativnim planovima kao objekat od strateškog značaja, kao ishodišna tačka za zauzimanje Kijeva.
Od 24. do 26. februara vođena je žestoka bitka za aerodrom Antonov. Naime tog 24. nekih sedam sati od početka invazije na Ukrajinu, izvršen je helikopterski desant sa transportnim helikopterima Mi-8 MTŠ i Mi-17V5 koje us pratili borbeni helikopteri Ka-52.
Po iskrcavanju auerodrom su munjevito zauzeli pripadnici SPECNAZ i ruski padobranci (desanjtniki). Iako se tvrdilo da je aerodrom nekoliko puta prelazio je iz ruke u ruku, da su ga čas držali Rusi, a čas Ukrajinci, pokazalo se da nije bilo tačno i da je aerodrom u ruskim vojnim rukama bio od 24. februara.
Inače aerodrom je do povlačenja ruskih snaga sredinom marta meseca bio takčka odakle su pripadnici VDV se kretali prema predgrađima Kijeva Buči i Irpenu sa oklopnim vozilima BMD 2,3 i 4 gde su se sukobili sa ukrajinski specijalnim jednicama koje su obuku prošle u Fort Bregu.
Da li je ruska vojska pokušala da zaista zauzme Kijev? Šta je bio cilj, svrha svega?
Ovde prosto i jednostavno treba shvatiti da glavni grad Ukrajine koji broji tri miliona stanovnika zauzeti sa veoma malim snagama, brojčano 10, 20, 30, pa lak i sa 70 hiljada vojnika. Pa, čak i ona čuvena vojna kolona, koja je duga 67 kilometara i tehnika u njoj nisu bili dovoljni za zauzimanje Kijeva svrgavanje, odnosno hapšenje Volodimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika.
Naime, proboj iz Belorusije dirketno prema Kijevu uz smeli helikopterski desant na aerodrom Hostomel kod Kijeva i prodor prema Vasilkovu nije imao cilj zauzimanje glavnog grada Ukrajine, već je cilj bio znatno drugačiji i važniji.
Glavni cilj kijevske operacije imao je važniji zadatak od zauzimanja samog grada – saobraćajnu infrastrukturu.
Inače ovde valja napomenuti da kroz Kijev odnosno oko njega prolaze železnički i drumski koridor od zapada prema istoku i jugu zemelje
Kako on navodi sve saobraćajne arterije preko Dnjepra južno od Kijeva su mnogo kraće i mogu se, po potrebi, mnogo lakše blokirati avijacijom, jer je tamo PVO mnogo skromnija nego oko glavnog grada Ukrajine…
Prema njegovim rečima zato je cilj napada na Kijev poptuno drugačiji, ne da se Kijev zauzme kao grad, već da se Kijev eliminiše kao najvažniji logistički centar cele zemlje što je i urađeno prethodnih dana i faktički zapad je odsečen od istoka i centralnog dela zemlje u većoj meri.
Kurir.rs/A.Mlakar