Vladimir Putin spreman je u bilo kojem trenutku drastično smanji isporuke nafte i gasa i tako Zapadu zada psihološki udarac pre nego što globalna recesija počne da nagriza ruski energetski sektor, smatra ekonomski analitičar britanskog Telegrafa.
Ambroz Evansa-Pričard u svojoj analizi navodi da bi upravo predstojeće nedelje mogle da budu Putinova najbolja prilika da pokuša da prisili Zapad da sedne za sto i pristane na ruske zahteve, kao što su zadržavanje teritorija na ukrajinskoj obali Crnog mora i u Donbasu. Za Rusiju je krucijalno da se to dogodi pre sledeće isporuke teškog naoružanja Ukrajincima, navodi Evans-Pričard.
Putin je već krajem juna izneo svoj plan na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, nazvavši politiku sankcija EU dvoseklim mačem koji će dovesti do toga da Evropa izgubi svoje uporište i do "pada celog sistema”. Time, navodi Telegrafov analitičar, nije ostavio nikakve sumnje da je stvaranje inflacije na Zapadu njegov primarni cilj.
“Već duboko ukorenjeni problemi u evropskim društvima samo će rasti. Doći će do daljeg rasta nejednakosti, što će još više podeliti njihova društva. Takvo odvajanje od stvarnosti neizbežno će dovesti do talasa populizma i ekstremističkih i radikalnih pokreta”, rekao je tada Putin.
Prošlog petka, Putin je otišao korak dalje. Putem videolinka obratio se ruskim zvaničnicima i poručio da “svaka dalja upotreba sankcija može dovesti do još težih – bez preterivanja, čak katastrofalnih – posledica po globalno energetsko tržište".
Naivni Evropljani
Istovremeno, evropski čelnici kreiraju svoje politike u paralelnom svemiru, raspravljajući o zapravo neizvedivim šemama kojima bi trebalo ograničiti cene ruskog izvoza sirove nafte od 40 do 60 dolara, dok će EU svoje energente nabaviti u Aziji. Teza Evropljana - koja oduzima dah koliko je naivna - je da Kremlju treba evropski novac i da će zato skrušeno udovoljiti zahtevima iz EU, smatra urednik Telegrfha.
Pogrešno se pretpostavlja da će Putin dopustiti EU da smanji svoju zavisnost od ruskog fosilnog goriva na uredan način i prema vlastitom ležernom evropskom rasporedu. Dok nekoliko država članica EU direktno vojno pomaže ukrajinskim snagama, tako nešto pomisliti, najbolje ilustruje u kakvoj su zabludi evropski političari.
U Kremlju se ovih dana priča da je sada red na Rusiji da preduzme preventivnu akciju, tj. iskoristi svoje energetsko uporište kako bi sprečila države EU da obnove zalihe prirodnog gasa pre zime. “Vrlo je verovatno da gas uopšte više neće teći prema Evropi. Rusko rukovodstvo zna koliko je Evropa ranjiva", rekao je Vladimir Milov, bivši ruski zamenik ministra energetike.
Evropa je svesna posledica potpunog prekida snabdevanja ruskim gasom. Nijedan Gaspromov molekul već šest nedelja ne stiže u Evropu naftovodom Jamal preko Poljske. Protoci kroz Severni tok 1 preko Baltika rade sa 40 posto kapaciteta od sredine juna, a ove sedmice protok je zatvoren radi redovnog održavanja. Evropski čelnici se boje da će Kremlj smisliti izgovor da zadrži Severni tok 1 zatvorenim i kada se završe radovi 21. jula – sledećeg alarmantnog datuma za globalnu ekonomiju. Francuski ministar finansija Bruno Le Mer upozorio je u nedelju da će se "potpuni prekid isporuke" najverovatnije dogoditi.
Nemački potkancelar Robert Habek planira aktiviranje treće faze plana svoje zemlje za "hitne slučajeve", koji uključuje racionalizaciju korišćenja gasa u teškoj industriji.
Nafta kao oružje
Goldman Saks procenjuje da ako ruski gas prestane da teče, možemo očekivati pad BDP-a za 3,2 posto u Nemačkoj i 4,1 posto u Italiji. Zato su počeli i prvi razgovori o "energetskom spašavanju" Nemačke i Italije. Od drugih članica će se očekivati da dele svoje oskudne rezerve plina, piše britanski list.
Ono o čemu se manje priča je šta će se dogoditi ako Putin zaustavi i dostavu nafte povrh naredbe o obustavi gasa, čime bi životne troškove za Evropljane učinio neizdrživim.
Uvreženo je mišljenje da Putin neće obustaviti izvoz nafte jer je prihod previše vredan – više od 700 miliona dolara dnevno – i zato što bi se time dogodio globalni kolaps, što se čini kao prevelika cena ako je ruski cilj napakostiti jedino Evropi. Ali takvo razmišljanje, previđa unutrašnju dinamiku ruse ekonomije i podcenjuje Putinovu spremnost da kreira globalnu pustoš, smatra Evans-Pričard.
Nataša Kaneva i Ted Hol iz JP Morgana veruju da bi Kremlj mogao biti u ozbiljnom iskušenju da se odluči na upravo gore navedeni crni scenario. Tvrde da bi Rusija mogla privremeno da prepolovi svoju ukupnu proizvodnju i izgladniti svet - a da pritom ne nanese trajnu štetu svojoj infrastrukturi za bušenje nafte niti da pretrpi nepodnošljiv ekonomski udar. Oni procenjuju da bi šok takvih gigantskih razmera gurnuo cene nafte na 380 dolara po barelu, što bi paralizovalo globalnu ekonomiju.
Potraga za naftom
Propale su nade za nuklearni sporazum s Iranom koji bi globalnoj ekonomiji mogao da osigura milion barela dnevno.
Američki predsednik Džo Bajden pokušava da "izvuče" više sirove nafte iz Saudijske Arabije, ali čak i njima ponestaje zaliha. Ostatak OPEC-a je 2,5 miliona barela ispod planirane proizvodnje. Zvezde su se poređale tako da Putin može svetu da zada konačni nokaut, piše urednik Telegrafa.
Zaustavljanje proizvodnje naravno bio bi veliki problem i za samu Rusiju. Što duže bušotine ne rade, veća je šteta od pritiska i porasta vode, pre svega u sovjetskim poljima Zapadnog Sibira gde se permafrost otapa. Rubni izvori možda se nikada neće oporaviti. Međutim, JP Morgan smatra da bi Rusija mogla da smanji proizvodnju za nekoliko miliona barela dnevno na nekoliko meseci tako što bi rotirala bušotine ili ih modifikovala kako bi smanjila proizvodnju.
Evans-Pričard napominje i da ruski Fond za nacionalno blagostanje ima 116 milijardi dolara na raspolaganju. U trezoru imaju spremljenih dodatnih 85 milijardi dolara. To je dovoljno da pokrije potpuni gubitak budžetskih prihoda koje donosi izvoz fosilnih goriva za gotovo godinu dana, što je verovatno duže nego što su evropska društva navikla na komfor spremna da izdrže. Uz to, Rusija je trenutno preplavljena sa više prihoda od fosilnih goriva nego što može da podnese, nesposobna da steriliše višak tekućeg računa od 20 posto BDP-a gomilanjem stranih rezervi.
Rezultat je rast vrednosti rublje, koja je trenutno na najvišem osmogodišnjem nivou u odnosu na euro. Jedino što Kremlj može da učini u vezi s tim je da progura pakete fiskalnih podsticaja i nagovori potrošače da troše više na uvozne proizvode.
Nemačka izdaja
Putim ima dobar razlog da veruje da će Nemačka okrenuti leđa Ukrajini ako pritisak bude dovoljno velik. Berlin već blokira puštanje 9 milijardi evra finansijske pomoći EU Ukrajini koje je ranije dogovorilo 27 država, navodno zato što se protivi metodi zajedničkog izdavanja duga.
Berlin je prekršio i režim sankcija EU-a tako što je prisilio Kanadu da im preda popravljenu rusku turbinu potrebnu za održavanje rada gasovoda Severni tok 1. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zato je povukao svog ambasadora iz Berlina.
"Kremlj naravno mora da promisli svoju geostratešku taktiku. Kina se dosad oslanjala na svoje zalihe uglja, ali ako se cena nafta poveća za dva ili tri puta ni ona ne bi bila imuna na rusku obustavu. Putin voli da nas zbunjuje, drži van ravnoteže. Možda će odlučiti da je samo obustava gasa dovoljna. Ali kao što Fiona Hil, bivša zvaničnica Bele kuće i stručnjak za rusku administraciju voli da kaže: baš kad pomislite da Putin zapravo neće učiniti nešto neuobičajeno, tada će on upravo to učiniti", zaključio je Ambroue Evans-Pričard, urednik britanskog Telegrafa.
Kurir.rs/Telegraf