Brojni su pretendenti na srpski presto, ili bar na neko mestašce blizu sedišta Njegovog sijateljstva (može i ispod trpezarijskog stola). Ima ih i ovakvih i onakvih, evroentuzijasta i evroskeptika, talentovanih za politiku i duduka, bukača i mutavih, siromašnih i onih što žive od nedostatka dokaza... ali svi imaju zajedničku mantru: „Učinićemo da u Srbiji zažive institucije!“
Ova je namera, u principu, hvale vredna i nema joj se šta prigovoriti. Kao ni zalaganju za mir u svetu i srećno detinjstvo malih panda...
Ali, da razmotrimo šta naši opozicioni dilberi (dilber na turskom znači miljenik) previđaju u svom plemenitom nastojanju da nas sve usreće tako što će dolaskom na vlast usrećiti sebe...
Njihovom poimanju politike izmiče prosta činjenica da nema institucija bez ljudi! Oni institucijama daju karakter, efikasnost, brzinu... Da parafraziramo Nikolu Pašića: „Koliko smo mi Englezi, toliko nam je trava u parkovima engleska...“ Hoće se reći da naše parkove zapišava ovdašnji živalj, dajući im lokalnu boju (i miris). Isto važi i za Skupštinu i njeno poređenje sa engleskim parlamentom, majkom svih demokratija...
Nego, pitaće se neko, čemu ovo zalaženje na teren kolege kolumniste koji je patentirao upotrebu klozetskih metafora?
Odgovor je: zbog jačanja institucija!
Početkom ove nedelje, naime, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima, najavio je da će 14. jula započeti konsultacije s parlamentarnim strankama o formiranju nove vlade.
I gle čuda; umesto da to bude maltene protokolarna vest, samo obaveštenje o datumu, jer ostalo nije vest - takve konsultacije redovne su, i obavezne, posle svakih izbora... dilberi i dilberke su napravili dramu. Svi odreda prometnuli su se u Hamlete: ili ići ili ne ići kod Vučića?
- Ne vidim nikakvog smisla da se u toj farsi učestvuje i daje privid normalnosti. Tačno je, konsultacije su tekovina političke kulture u uređenim demokratskim državama i tamo one imaju smisla. Kod nas je to najobičnija farsa i simulacija demokratije - rekao je Zoran Lutovac, lider demokrata, koji su „učestvujući u toj farsi“ osvojili deset poslaničkih mandata. Njihovi poslanici će, najavljuje se, „aktivno opoziciono“ učestvovati u radu Skupštine, i uredno primati novac namenjen finansiranju parlamentarnih stranaka. Hoće li pri tome „davati privid normalnosti“ ili suprotno tome - glumiti ludilo, ostaje da se vidi.
„Vučićeve konsultacije“ ne priznaju i oni koji su pretili blokadom mostova ukoliko do 1. jula izbori ne budu završeni i Skupština konstituisana. Reč je o koaliciji Moramo, koju odlučnost krasi samo u imenu. Inače je njihovo sveukupno dosadašnje delovanje bilo u znaku klatna: kakili bi... ne bi... bi... ne bi. Onolika buka i kuknjava oko izbornih uslova, a sad kad su u parlamentu, pitaju se šta će tamo, kad je ulica keva. Vičeš šta hoćeš i nikome ni za šta ne odgovaraš!
Prekjuče se oglasila i Narodna stranka: oni su prvo hteli, ali sad neće na konsultacije. Obrazloženje su prepisali od Lutovca...
Mogu li institucije jedne države da funkcionišu u punom obimu ako ih poslanici - zakonodavci! - čas priznaju, čas ne priznaju? Kako im kad odgovara.. Što je navika neprijatna, kao kad za stolom neko iz činije grabi samo meso...
Mogu, ali bez njih!
Što će birači na sledećim izborima imati na umu!
Spremite se, dakle, za novu kuknjavu dilbera na institucije...
N. N.