Za Izrael period od jula 1967. do oktobra 1973. godine u svetskoj literaturi se obeležava i kao "Rat iscrpljivanja". Taj period obeležile su brojne provokacije, ali i tajne operacije od koji je veliki broj našao mesto u udžbenicima zbog svoje invativnosti i smelosti da se preduzmu.
Rat iscrpljivanja posebno je bio fokusiran na zonu Sucekog kanala, gde je preduziman niz operacija od koje su neke iznenadile svet, posebno otimanje osmatračkog radara P-12, zatim igra mačke i miša sa sovjetskim lovcima MiG-25. Na ove akcije Izraela, nije Egipat bio imun, pa su i egipatski pomorski komandosi izvršavali iznenadne napade na izraleke linije unoseći ponekad nemir. Zbog čestih upada izraelski generalštab odlučili su da je vreme da Egipćani nauče lekciju i da se izvrši prepad.
Za cilj napada izabrano je "Zeleno ostrvo" Al Jazeera Al Khadra u Sucekom kanalu. Naime, radilo se o ostrvskoj fortifikaciji koju su sagradili bili još Britanci u Drugom svetskom ratu. Posle odlaska Britanaca trvđavu su preuzeli Egipćani od koje su napravili radarsku stanicu , gde su instalirali radare za rano otkrivanje letećih ciljeva. Na ostrvu je bila postavljena i jaka PVO koja je na svaki način sprečavala i ometala vazušne operacije izraelske avijacije.
Nad bazom dominirao je veliki troanj sa radarskom antenom, koji je bio opasan betonskim ježevima i bodljikavom žicom, orkužen mitraljeskim gnezdima. Za utvrđenje Egipćani su govorili da je neosvojivo i da svaki pokušaj napada je osuđen na neuspeh.
Međutim, Izrelski vojni vrh odredio je da baš ta baza bude meta napada, koja bi trebala da očita lekciju Egipćanima. Odluka vojnog vrha izraela pala je da nosilac operacije budu pomorski komandosi iz jedinice "Flotila 13" . Za ivođenje operacije izabrano je njih 30. U akciju kao pomoćna jednica uključena je i jednica "Sajeret Matkal", izvišačka četa izraelskog Generalštaba.
Plan operacije
Predviđao je da podvodni diverzanti dođu do podvodnih prepreka na obali, onesposobe ih i omoguće prolaz za udarnu grupu koju su činili izvišaći Sajeret Matakl ,koji su imali zadatak da se probiju do glavne radarske stanice i unište ih.
Operacija
Operacija je počela u noći 19. na 20. jul 1969, kada je 20 pripadnika Flotile 13 podeljenih u četiri tima sastavljen od dva oficira komandosa preplivalo sa naoružanjem i dodatnom opremom do Zelenog ostrva. Izgledalo je da je sve počelo idealno, komandosi su bili neotkriveni, počeli su da seku bodljikavu žicu i prave prolaz. Međutim jedan od reflektora je u tom trenutku obasajo par komandosa, kada je usledila uzbuna. Jedan od egipatskih vojnika bacio je ručnu bombu na komandose. Faktor iznenađenja je propao. Komandosi su pred sobom imali dsve operacije da se povuku i što pre nestanu ili nastave posao i omoguće kolegama iz Sajeret Matkala koji su čekali u gumenim čamcima na nekih 1,5 kilometara udaljenosti da stignu i unište radarsku stanicu. Situacija je postala toliko složena da je bilo nemoguće povlačenje pa je usledila žestoka borba. Da bi koliko toliko spasli živote kao masku počeli su da bacaju dimne bombe, stvarajući dimnu zavestu da se koliko toliko zaštite. U ovoj borbi poginulo je nekoliko od egipatskih vojnika i uspeli su da se dokpaju delova utvrđenja da se zaštite.
Kako nesreća nikad ne dolazi sama tako je bilo i u ovoj operaciji. Naiume oružje koje su Izraelci poneli sa sobom je zakazalo. Ovde valja napomenuti da su u pitanju bile sovjetske automatske puške AK-47, a ne izraelski Uzi.. Kada su saznali da je iznenađenje propalo, u pomoć su stilgi i pripadnici Sajeret Matakl na gumenim čamcima, koji su se iskrcali dok je napad uveliko trajao.
Polovina grupe iskrcane na ostvo bila je izbačena iz stroja (mrtvi i ranjeni). Situacija sa brojčano nadmoćnim Egipćanima postala je nemoguća, a onda egipatksa komanda naređuje da se upotrebi baterija obalskih topova M-46 kalibra 130 mm koji su se nalazili na zapadnoj obali kanala. Iako su znali da će pod udar izložiti i svoje snage dileme nije bilo da se po svaku cenu radarska stanica mora da se odbrani.
Topovi omogućili povlačenje
Usledila je neselektivna vatra koja je skoro desetkovala Egipćane. Sreća u nesreći reklo bi se da je bilo za Izrelce, jer im se pružila mogućnost da se povuku.
Ovde valja napomenuti da takve malobrojne izraelske snage zauzele su bile skoro dve trećine baze. Dok su pomorski komandosi otvarali vatru, izraelski izvišači su postavljali eksploziv da dignu u vazduh sve vitalne objekte koje su uspeli da zauzmu. U tome su i uspeli, kada su krenuli prema otvorenom moru.
Uprko snažnoj puščanoj i artiljerijskoj paljbi Izraelci su uspeli da se dokopaju svog dela kanala.
Bilans operacije
Ukupan bilans stradalih bio je posle konačne provere šest izraelskih specijalaca i to tri iz Flotile 13 i tri izviđača Sajret Matkal, kao i 12 ranjenih vojnika, zarobljenika nije bilo. Izraelci su tvrdili da je u ovom prepadu ubijeno 80 egipatskih vojnika. Egipat nikad zvanično nije saopštio broj poginulih u ovom smelom napadu.
Ova operacija je držana u strogoj tajnosti, a prve informacije da se dogodila objavljene su 1994. godine.
Kurir.rs/A.Mlakar