IRANSKI POKUŠAJ LIKVIDACIJE SADAMA HUSEINA: Irački protivavionci su omeli F-4, a u istrazi je isplivala mnogo gora zavera
Al Avdža mirno selo nedaleko od Tikrita, rodno mesto nekadašnjeg iračkog predsednika Sadama Huesina umalo nije postalo i mesto njegove smrti, jednog aprilskog dana 1988.godine, kada su iranci sa borbenim avionom F-4 pokušao da ga likvidiraju.
Sadam je pukom srećom izbegao likvidaciju sa dvema bombama Mk. 82, a takođe i svi članovi njegove porodice su preživeli, zahvaljujući iračkim protivavioncima koji su topovima ZU-23 kalibra 23 mm omeli iranskog pilota da izvrši zadatak.
Pokušaj likvidacije otkriva veoma interesantnu priču, posle koje će obezbeđenje Sadama Huesina sve do njegovog hvatanja decembra 2003 godine biti znatno pojačano.
Priča počinje prvih dana aprila 1988.godine u rodnom selu iračkog predsednika Sadama Huseina (Saddam Hussein Abd al-Majid al-Tikriti), Al Avdža. Tamo je Sadam, na mestu nekadašnje svoje trošne prodične kućice u kojoj je rođen izgradio velelepnu palatu, jednu od mnogobrojnih koje je posedovao širom Iraka. Sadam je u okolini palate podigao veštačko jezero u kome je uživao tokom poseta. Oko palate su bili načičkani bunkeri sa protivavionskim topovima ZU-23 kalibra 23 mm i portabl prenosni raketni sistemi Strela 2 (SA -7), koji su pružali vatrenu zaštitu oko predsedničkog kompleksa od uljeza iz vazduha.
Sadam je nekoliko dana pre dolaska u Al Avdžu odlučio da mu je potrebno opuštanje i da malo više vremena provede sa porodicom, ali nije ni slutio da će se desiti nešto važno.
Tog 5. aprila nad Al Avdžom osvanulo je sunčano jutro, pa je Sadam odlučio da malo prošeta baštom prepunom cveća, a pre odlaska u lov. Kasno noću 4. aprila Sadamu se pridružila i porodica koju je iz Bagdada dovezao predsednički helikopter. Tog kobnog dana u palati su se nalazile Sadamova prva supruga Sadžida i njegove tri ćerke. Najstarija Ragad, koja je bila udata za Huseina Kamela, šefa Komisije za vojnu industriju, koji je kasnije uspeo da prebegne i postane Sadamov protivnik (kasnije je za CIA ispričao pikanterije iz prodičnog života iračkog predsednika). Tu je bila i srednja ćerka Rana, udata za Kamela Husana, Huseinovog brata, ađutanta i takođe kasnije prebega posle Prvog zalivskog rata, i treća Sadamova ćerka Hala, koja nije bila udata.
Dok su članovi porodice spavali, a Sadam pripremao se da krene u lov čekajući ukrcavanje u terence, na horizontu se pojavila jedna crna tačka, koja se pribiližavala i uvećavala, a iz daljine je dopirala buka, nešto što je navodilo, da je u pitanju neka letelica. Kako se ona približavala, irački protivavionci su sada videli su da se zapravo radi o avionu F-4 Fantom, iranskog vazduhoplovstva.
Bio je to stvarno F-4, kojim je upravljao pukovnik Mahmud Iskandari, legenda iranske avijacije, koji je u vreme Iračko-iranskog rata izvršavao isključivo specijalne zadatke. Iransko političko vođstvo planiralo je da ovom operacijom uz likvidaciju Sadama Huseina okonča rat u svoju korist, Kako bi takvu akciju bilo nemoguće izvršiti u Bagdadu, to je izbarana ova palata za koju je procenjeno da je pogodnija za uspešnu likvidaciju avionom. Ovde valja napomenuti da su Iranci još 1982. pokušali da likvidiraju Sadama Huesina u Bagdadu, ali zbog višeslojne PVO u samo gradu i oko same prestonice, to im nije pošlo za rukom. Iranci su tada izgubili jednog od najboljih svojih pilota, Abaza Durana.
Operaciji u Al Avdži, prethodila je ogromna obaveštajna priprema i temeljito praćenje koje je trajalo više od tri godine, da bi se stekli pogodni uslovi za odabir momenta Sadamove likvidacije. Pogodan trenutak desio se upravo , kad je Sadam stigao u Al Avdžu, jer ova oblast za razliku od Bagdada, nije predstavljala problem za iznenadni napad, a i budnost posada nije bila stalna, pa čak ni kad je Sadam bio u palati. Sam cilj (palata) je bilo lako pogoditi avio bombama. Taj zadatak je poveren pukovniku Iskanderiju.
Iranski lovac-bombarder po poletanju sa aerodroma Meherbad zauzeo je kurs prema zapadu. Kod grada Hamadana dopunjen je u vazduhu, a po uletanju u irački vazdušni prostor spustio se nisko, da bi na 80 km od Al Avdže prešao u brišući let na samo 15 m visine, jureći brzinom od od 1.000 kilometara na čas. Negde na 4 kilometra od Sadamove palate, Iskanderi iskače na visinu od nekoliko stotina metara, uočava cilj, pravi zaokret u vazduhu i počinje da ponire prema cilju.
Iračke posade koje su se pribrale od prvog šoka, uskaču na svoja mesta i otvaraju vatru iz topova prema avionu koji je u poniranju. Pukovnik Iskanderi, valjda u strahu da će biti oboren, prerano je otkačio dve bombe Mk 82 i munjevito napustio Al Avdžu. Obe bombe su promašile palatu za skoro 300 metara. Eksplozija jeste bila razorna, dok je sama palata ostala netaknuta. Iranski pilot je nestao iz prostora iznad koga se dizao visoki stub dima, a Sadam koji se već nalazio na izlazu iz Al Avdže, kada je začuo eksplozije naredio je povratak.
Kada je ušao u palatu svi su ga sa veseljem dočekali, a njemu je laknulo od saznanja da niko od članova porodice nije povređen. Istog trenutka službi bezbendosti naredio je istragu kako je došlo do propusta i kao su Iranci saznali podatak o tome da je on u palati, sa svom svojom porodicom. Smatrao je da iranski napad nije slučajnost, već plod dobre pripreme i obaveštenja o njegovom kretanju, a koja je bila tačna i pouzdana. Osnovana je tajna grupa za istragu, a nosilac operacije je bio lično Husein Kamel, jedan od predsednikovih zetova.
Grupa je u potrazi za dokazima prevrnula sve. Sumnjalo se da su Iranci možda presreli neku iračku komunikaciju, jer je Sadamova porodica koristila predsednički helikopter od Bagdada do Al Avdže. Međutim, kako je utvrđeno, ti helikopteri su pripadali predsedničkoj eskadrili i njihova komunikacija je bila strogo zaštićena i vodila se paralenim kanalom veza. Sumnjalo se na korišćenje moderne prislušne stanice u provinciji Ilam, pa su pretpostavljali da je modža neko iz predsednikove porodice, dok je telefonirao nekim prijateljima, rekao da idu u Al Avdžu, ali ni to nije bilo potvrđeno. Posle izvesnog vremena, istražna grupa je iscrpela sve teorije a bilo ih je više od 50. U konačnom se pretposavilo da je u pitanju najverovatnije „kritica“ iz kruga predsednikovog obezbeđenja, koja je na neki način dojavila Irancima informaciju o dolasku Sadama u Al Avdžu. I to se posle izvesnog vremena pokazala kao zabluda, jer su proverene sve komunikacije iz Al Avdže i Tikrita. Sumnjalo se na kraju na nekakvog kurira koji je preneo ovz informaciju, ali direktnih dokaza nije bilo.
Sadamov komentar bio je, da će verovatno biti i sledećih napada i doneo je odluku da se promeni obrazac njegovog putovanja u razna mesta. U međuvremenu, formirani su bili i lažni konvoji i pokreti kako bi se isprovocirala aktivnost „krtice“. Ti pokreti su bili poznati nekolicini ljudi, a obično su bili planirani nasumično i menjali su se u poslednjem trenutku. Prava istina, kako se saznalo za prisustvo Sadama u Al Avdži toga dana, otkrivena je „sasvim slučajno“ kada se u sve umešao „prst sudbine“.
Akteri
Izvesni Ali je bio oficir nižeg ranga u Opštoj upravi za bezbednost iračkog grada Bakuba. Isti posao je radio i u Karbali u kome je rođen i koji je inače za Šiite sveti grad. Većina stanovnika krajem 1970-tih nisu bili irački državljani, pa je Sadam doneo odluku da svi oni budu proterani u Iran. Taj zadatak je dat iračkoj Opštoj upravi za bezbednost, a spiskove onih koji trebaju biti proterani sačinila je lokalna BAAS partija. Među onima koji su trebali biti proterani našao se i Alijev drugar Abas, tada srednjoškolac i aktivni učesnik lokalnih pesničkih susreta.. Priča se sada pomera na jul 1988., godine kada je Ali, prilikom prolaska kroz pijacu u Bakubi, ugledao muškarca u tridesetim godinama, koji je neverovatno liči na njegovg druga Abasa. Ali je pratio „Abasa“ do siromašne četvrti, gde je utvrdio da je on iznajmio sobicu u kojoj živi i da se prijavio pod lažnim imenom. Postavilo se pitanje kako je on uspeo, dok je rat još trajao, vratiti u Irak, pa je shodno tome alarmirao lokalnu službu bezbednosti. Budnim iračkim agentima nije trebalo dugo da opkole stan i uhapse Abasa. Prilikom hapšenja utvrdili su da ima lažnu ličnu kartu na obrascu koji je važio pre rata, a pretresom sobe pronađena je i „sumnjiva ampula“ sa bledožućkasom tečnošću.
Abas je ekspresno poslat u Bagdad na saslušanje, a dva dana kasnije predat Iračkoj obaveštajnoj agenciji „Al Muhabarat“, jer su oni bili zaduženi za strance. Usledilo je ispitivanje u „crvenoj sobi“ (ona je zapravo bila obojena u crvenu boju). Abas je nakon 24 sata porvedena u toj sobi sve priznao, i da je pripadnik elitne jedinice koja je u Iranu formirana od iračkih deportiraca, te da rade pod komandom Islamskog korpusa Iranske revolucionarne garde. On je još dodao, da su ih obučavali stručnjaci iz Severne Koreje, u preživljavanju u neprijateljskoj pozadini i u vršenju sabotaža. Abas je priznao da je već nekiloko puta 1986. i 1987. dolazio u Irak radi vršenja sabotaža u planinskim zonama, koje su naseljavali Kurdi. Takođe, Abas se tokom saslušanja „istrtljao“ i o vezi sa porodicom Salih koja živi u Al Avdži.
Porodicu Salih, sačinjavali su otac Mohamed, majka Fatima, sin Adnan i ćerka. Otac je bio bivši irački vojnik iz grada Bakube, koji je služio zajedno sa kapetanom Hajrlahom Tilfhanom inače penzionisanim oficirom i Sadamovim ujakom. Hajrlah se sažalio na sudbinu Mohameda pa mu je ponudio da iz Bakube preseli u Al Avdžu i bude čuvar njegove kuće. Mohamed je to prihvatio i sagradio kuću pored Hajrlahove. Salihova žena je u primitivnoj peći svakog dana pekla hleb koji je prodavala nekim stanovnicima Al Avdže. Kada im se rodio sin dali su mu ime Adnan po Hajrlahovom sinu, a u znak zahvalnosti za sve što je učinio za njih. Posle dolaska na vlast Sadama Huseina Al Avdža je doživela preporod. Salihovi su od blatnjave kuće sagradili velelepnu kuću od cigli, a otac je uspeo da otvori minimarket. Sin je uspeo da završi tehničku školu i upisao se u Tehnički fakultet u Bakubi, gde došao je do brošura pokreta DAWA (Islamic Dawa Party) proiranske patrije i protivnika BAAS. Postao je član ove organizacije, a posle uspona Homeinija na vlasti DAWA je smatrala da je došlo pravo vreme za podizanje ustanka. Međutim ustanak je bio kratkog daha, jer su iračka vojska i policija snažno odgovorile, a manjak koordinacije i loši odnosi kod ustanika su doveli do kraha pobune. Adnan nije učestvovao u samoj pobuni, a kada je video mrtvog kolegu uspo je da pobegne, i članovi njegove ćelije koji su se spasili pobegli su u Iran. Adnan je ostao u Bakubi, dok mu u leto 1987. nije prišao neki mladić koji mu je spomenuo imena njegovih mrtvih drugova. Adnan je negirao plašeći se da su u pitanju provokatori, ali stranac je ostao dosledan u navaljivanju i citiranju imena poginulih. Posle nagovora za razgovor stranac se predstavio kao Salim koji je bio proterani Iračanin.
Salim se Adnanu javio ponovo te 1988. zahtevajući od njega informaciju o tome, da li i koliko često Sadam Husein posećuje palatu u Al Avdži, pošto je znao da je rodom iz Sadamog sela. Adnan, koji je radio u kancelariji za poljoprivredu iračkog predsedništva, bio je oslobođen vojske pa je nesmetano putovao. Pristao je na Salimovu igru, a ovaj ga je savetovao da kada Sadam stigne u Al Avdžu odmah napusti selo, dođe u Bakubu i o tome obavesti Abasa. Strogo mu je naglašeno da ne sme koristiti telefon iz Al Avdže, jer bi mogao biti uhvaćen. Početkom aprila Adnan je stigao kući u Al Avdžu i primetio da njegova majka peče hleb iako je bilo popodne. Upitao je zašto to radi, kada je obično to činila ujutro ili predveče. Ona mu je saopštila da je u Al Avdžu stigao Sadam Husein sa pratnjom i da je želeo od nje hleb koji je jeo još u detinjstvu. Adnan je smesta istrčao iz kuće, seo u automobil i odjurio ka Tikritu, a odatle u Bakubu. Čim je stigao tamo, uzeo je taksi odvezao se do Salima i saopštio mu vest da je Sadam u Al Avdži. Kako je došao na isti način se vratio u Al Avdžu, dok je Salim okrenuo jedan telefonski broj u Nemačkoj. Tamo je na čoveku na vezi, izrekao lozinku: „Majka ti je bolesna, moraš doći da je vidiš“. Čim je iranski agent, čuo lozinku pozvao je Iran i ponovio njen sadržaj. To je bio signal da Hadžitalislam Hašim Rafsandžani predstavnik ajatolaha Homeinija na sednici Vrhovnog saveta odbrane, da zeleno svetlo za Sadamovu likvidaciju. Iste večeri doneta je odluka o udaru, koji će izvršiti jedan lovac F-4 Fantom. Odabran je pilot i strogo mu je naređeno radio ćutnja tokom akcije, jer se sumnjalo da će je Iračani prisluškivati.
Kasno uveče 5.aprila Iransko rukovodstvo je gledalo iračku televiziju, kada je objavljena informacija da je pokušan atentat i ubistvo predsednika Huseina, ali je on izbegao atentat u palati Al Avdža. Dakle, operacija likvidacije nije uspela, ali su iranski obaveštajci procenili da je informacija tačna pa su odlučili da agent Adnan bude maksimalno iskorišten za novu operaciju likvidacije. Ovaj put bez učešća avijacije, već trovanjem, pošto su znali da njegova majka peče hleb za Sadama. Iranski obaveštajci su Salimu predali specijalnu ampulu, a ovaj Abasu, koji je trebao dati Adnanu da sipa tečnost po hlebu kada bude pečen i nošen Sadamu.
Sat vremena posle Abasovog priznanja, Sadamovi obaveštajci su uleteli u kuću Adnanove familije, uhapsili celu porodicu i potom ih streljali, a preostale članove familije proterali zauvek iz Al Avdže.
Ova epizoda je šokirala Sadama, kao i oficire službe bezbednosti, pa je odlučeno da se hitno formira laboratorija za pregled Sadamove hrane. Laboratorija je morala da zadovolji sve standarde, a zaposleni su strogo birani iz same službe bezbednosti.
Kurir.rs/A.Mlakar