Vlasnici kafića i restorana prinuđeni su da preko leta primaju neiskusne srednjoškolce i nešto starije osobe koje moraju da obučavaju u hodu, pa se zato može desiti da gostima piće ili supa završe u krilu
Nakon smirivanja pandemije korone, koja je ugostitelje u Srbiji dovela na rub egzistencije, vlasnici restorana i kafića sada muče novu muku.
U većini naših ugostiteljskih objekata u jeku letnje sezone, kada su čak i radni dani bukirani za proslave punoletstva i svadbi, u Srbiji fali radna snaga, i to najviše konobara.
Gde su nestali? Na primorje - u Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju. Gledaju da namaknu koji evro više. A za to vreme ovde se sve češće mogu sa poslužavnikom videti srednjoškolci ili oni nešto stariji, bez ikakvog iskustva. Tako se nemojte čuditi ako vam se negde desi da vam piće ili supa završe u krilu.
Vlasnik jednog poznatog kafića na Novom Beogradu kaže da zbog nedostatka konobara mora i lično da služi goste, ali i da bude šanker.
- Trenutno jurim na sve strane kako ne bih izgubio posao. Imam utisak da niko neće da radi. Naći konobara i kuvara danas je gotovo nemoguće jer je kvalitetna radna snaga otišla na primorje. Mušterija svakodnevno ima, kako stranaca tako i naših, ali konobara ni za lek.
Ova situacija nije zastupljena samo tokom leta, već je nedostatak, samo u manjoj meri, primetan u celoj sezoni, pošto je generalno evidentan manjak radne snage u ugostiteljstvu. Ali nekako se tokom leta to najviše oseti - kaže naš sagovornik i dodaje:
- Zbog toga smo često primorani da tokom leta unajmljujemo nekvalifikovanu radnu snagu koju obučavamo na terenu ili, što bi se reklo, u hodu. I dok s jedne strane ugostitelji za aktuelnu krizu i manjak ovog kadra krive komšije iz regiona, koje su, kako navode, odvukle stručne konobare iz Srbije najviše na Jadran, Milenko Mijić, predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada (UGONS), ističe da je manjak radne snage i posledica višegodišnjeg smanjivanja broja učenika ugostiteljsko-turističkih škola, koje između ostalog pružaju obrazovanje za stručni kadar ovog profila.
On kaže za Kurir da nedostatak radne snage u ugostiteljstvu jeste najvidljiviji tokom letnje sezone, ali da je zapravo problem koji postoji tokom cele godine.
- Mi se obično hvatamo za jedan razlog, a to je da nam radna snaga u sezoni ode u Grčku, Hrvatsku, Crnu Goru, i to jeste primarni uzrok, međutim, problem je daleko širi. Leti su ugostiteljski kapaciteti mnogo veći. Na primer, svaki restoran, kafić u Novom Sadu, Beogradu i širom Srbije ima baštu. Samim tim u startu treba više konobara koji će raditi.
Tu su i letnja kupališta Ada Ciganlija, Štrand, gde leti radi veliki broj konobara. A gde su onda na sve to novootvoreni hoteli, splavovi, veliki i ozbiljni restorani, salaši, koji takođe odlično rade preko leta - navodi Mijić:
- Svedoci smo toga da je i u Beogradu i u ostalim većim gradovima broj kafića mnogo veći nego pre pet-šest godina, a toliki zamah ugostiteljstva podigao je i potražnju za stručnom radnom snagom. Činjenica je da se susrećemo i sa manjkom kvalifikovane radne snage, tj. manjkom obučenih osoba u srednjim stručnim školama.
Zbog toga i većina restorana posluje sa mladim ljudima koji nemaju iskustva, pa krenemo da ih obučavamo od onih osnovnih stvari, načina ponašanja, nošenja hrane, pića. Pored sezonskog odliva naših konobara, sve manje đaka upisuje ugostiteljstvo.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Bonus video: