Mi, Srbi, spadamo u porodicu društava koja su struktuirana totemima, tabuima, mitologemima i ideologemima. Takva društva su po pravilu statična i ogrezla u korupciju. U ta društva kakvu-takvu dinamiku unose samo povremene, obimno radikalne i krvave revizije totema, tabua, mitologema i ideologema.
Istorijski ne tako davno, totemi dana bili su „kralj i otadžbina“, ali ne prođe mnogo vremena, totemi dana postadoše „bratstvo, jedinstvo“ i „Tito, partija, omladina, akcija“. Dok su bratstvo i jedinstvo bili totemi, Ćosić - koji ovih dana mora da štuca u grobu - bratimio se i lizao sa „albanskim drugovima“, da bi - onoga momenta kad je totem ponovo postalo „Kosovo“ - o Albancima pisao kao o „Šiptarima, repatom šljamu Balkana“ itd. Seljačka posla...
Da je bratstvo i jedinstvo, dok je Ćosić bio živ, ponovo postalo totem dana - a uopšte nije isključeno da će postati, zato mog prijatelja Nj. s. Porfirija opominjem da vodi računa šta radi da ne bi završio na hipodromu - nemojte ni trenutka sumnjati da bi o „Šiptarima“ ponovo pisao kao o „divnim drugovima Albancima“ i da bi im opet plivao po dupetima. Još manje sumnjajte da bi mu to glatko prošlo.
To je zato što su totemi, mitologemi i ideologemi spoljašnja zamena za karakter, integritet ličnosti i intelektualno (i svako drugo) poštenje. Promene sistema totema, mitologema ni „i“ ne promene duhovnu, moralnu i svaku drugu (osim materijalne) bedu.
Pređimo na primere iz takozvanog svakodnevnog života. Eksdekan novosadskog pravnog fakulteta, ugledni zanosač Koštuničinih muda, Ristivojević, nepogrešivo je detektovao da je „Rusija“ jedan od najisplativijih totema, pa je na svoju ruku, a o trošku fakulteta, upriličavao studentska hodočašća u rusku ambasadu i rusko-srpske ručkove prijateljstva na egzotičnim zlatiborskim destinacijama.
Kad ga je Savet fakulteta smenio i napravio pitanje - gde su pare - Ristivojević je postupio kao onaj Veljin džebrak, koji je na isto pitanje, gde su pare, odgovorio: „Reći ću vam kad Kosovo opet bude srpsko.“ Ristivojević nije baš rekao da će račune položiti kad Srbija ponovo bude ruska prćija (pitanje je dana), ali je optužio Savet fakulteta da ga je smenio zbog tabua dana - „rusofobije“ - a ne zbog pronevere i time se, bar u očima Politike Rotopalanka, izborio za status politički progonjenog mučenika.
Kako to biva u sličnim situacijama, peticijom su se oglasila i Ristivojevićeva braća po totemskoj muljavini, famozni „patriotski intelektualci“, među njima i Antonić i Ković, za koga su, sličnim povodom, agitovali i navijači Zvezde. (Ristivojević bi mogao da poradi na terenu sa navijačima Vojvodine.) E sad, da je na vlasti Reichsleiter, Koštunica, peticija bi imala snagu nadzakonskog akta, država bi morala da podvije rep, kao što je podvila u aferi neodazivanje na razgovor u svojstvu građanina. Možda bi čak i ova peticija upalila, ali ima veliku falinku - nije je potpisao otac svih peticija, Bećković. A peticija bez Bećkovića, to je kao mačka bez brkova.