Na današnji dan 1858. godine u Miševićima kod Nove Varoši rođen je veliki srpski vojvoda Petar Bojović.
Pored Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Živojina Mišića, 4. velikan ove grupe slavnih srpskih vojvoda bio je Petar Bojović.
Među narodom i među vojnim glavešinama važio je za čoveka mirne i blage naravi, te će tako čuveni Arčibald Rajs za vojvodu Petra Bojovića reći: "Vojvoda Bojović je vatreni patriota. On je svoj život posvetio svojoj zemlji. Njegove glavne osobine su iskrenost, požrtvovanje i dobronamernost. Ovaj hrabri vojnik je blag. Njegov glas, malo potmuo, gotovo se nikad ne izdiže i njegove oči koje gledaju pravo u vaše, imaju nečeg melanholičnog. To je nostalgija za otadžbinom i žalost za svima onima koji su izginuli za njenu slobodu".
Oko Petra Bojovića se predu mnogi mitovi i legende. Međutim, nesporno je da je bio veliki rodoljub. Mitovi se uglavnom vezuju za njegovu smrt. Međutim, ono što jeste sigurno to je da je takav vojvoda sahranjen bez državnih i vojnih počasti, kada je umro 19. januara 1945. godine.
Zanimaocima istorijom široko je poznat i vojvodin odgovor nemačkom izaslaniku tokom Drugog svetskog rata: "Gospodine, vi znate da sam ja po profesiji vojnik, da cenim svaku vojsku, pa i vašu vojsku. Vaša vojska u ovom trenutku je okupator moje zemlje i ja ni u kakvom obliku, sve dok okupacija traje, sa tom vojskom ne mogu sarađivati".
Takođe, čuveno je i pismo vojvode Petra Bojovića Draži Mihailoviću.
- U svojoj dubokoj starosti preživljujem časove minulih borbi našeg naroda za njegovo pravo na život i ne nađoh današnjeg primera od Kosovske bitke do Karađorđa i Miloša i od ovih velikih sinova našeg naroda do mene danas. Poznato je, da veliki događaji stvaraju velike ljude a veliki ljudi stvaraju velika dela. Verovao sam, da je srpski narod, nadahnućem Božijim sposoban da daje velike ljude i da će ih u ovim teškim sudbonosnim časovima i dati. Saznanjem da ste Vi, dragi Srbine i đeneralu, razvili oslobodilačku zastavu, sa onoga mesta odakle je moj ratni drug Petar Mišić [ž] započeo, pre dvadeset i osam godina, i proterao neprijatelja iz naše otadžbine, izazvalo je u meni veliku radost i do maksimuma pojačalo želju za ličnim učešćem u današnjoj borbi. U odsustvu fizičke snage da uzmem neposrednog učešća u ostvarenju ovog velikog dela nacije, ja sam Vam, dragi i veliki sine srpskog roda, stavio na raspoloženje moje ime i moju decu uz očinski pozdrav i vojničku zapovest: NAPRED U POBEDU, ZA KRALjA I OTADžBINU - napisao je generalu Mihailoviću Vojvoda Petar Bojović tada.
Zanimljivost je i da se skelet vojvodinog konja nalazi na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.
Kurir.rs/J.Ć.
Bonus video: