Kina ima najveću populaciju od bilo koje zemlje od početka istorije. Veličina i oblik Kine su se promenili tokom vremena, kao i veličina i oblik drugih država, ali je prilično sigurno reći da je Kina bila najmnogoljudnija nacija na svetu najmanje nekoliko hiljada godina. Negde u narednih osamnaest meseci će to mesto preuzeti Indija. Činjenica koja postoji još pre vremena Julija Cezara uskoro će se promeniti.
Ne možemo tačno znati kog će se datuma dogoditi ovaj značajan događaj. Previše je ljudi u ova dva demografska velikana, previše rođenih i umrlih svakog dana, da bismo bili sigurni tačno u trenutku kada će Kina izgubiti svoju demografsku krunu. Neki sugerišu da se to već dogodilo.
Neizbežno će se postaviti pitanje – da li je to važno? Kina je za sada neizmerno bogatija od Indije i mnogo vojno moćnija. Poslednji put kada su dve zemlje ušle u rat, pre više od pola veka, Kinezi su dokazali svoju hrabrost, a jaz je od tada mogao samo da se poveća. I u svakom slučaju, rat preko Himalaja je teško verovatna perspektiva; svetski državnici imaju druga hitnija pitanja o kojima treba da brinu.
Ali dugoročno gledano, demografski pad Kine je važan. Kina se suočava sa smanjenjem broja radno sposobnog stanovništva; kada se isto dogodilo Japanu, zapao je u decenije ekonomske stagnacije. I to se dešava Kini dok je zemlja još uvek relativno siromašna. Ljudi u Kini i van nje kriviće ozloglašenu Politiku jednog deteta, a Komunistička partija zaslužuje krivicu za svoju bezdušnu mizantropiju. Ali u stvari, stopa fertiliteta u Kini je već opala pre nego što je politika uopšte uvedena – otprilike sa šest na troje dece tokom 1970-ih. Propao je u kineskim zajednicama koje ne podležu ograničenjima, kao što su one u Hong Kongu i Tajvanu. I zaista, nisu samo Kinezi; Japan i Koreja dugo su imali stope fertiliteta ispod onog neophodnog za prostu zamenu stanovništva, a sada se to proširilo čak i na siromašnije azijske zemlje poput Tajlanda. U Kini, čini se da je popuštanje kontrole rađanja imalo mali ili nikakav efekat. Ispostavilo se da je politika jednog deteta bila gadan deo političke prinude koja se nalazi na vrhu ogromne, fundamentalne društvene promene.
Već sada pripadnik srednje klase Kine je stariji od pripadnika srednje klase u SAD, skoro petnaest godina stariji nego 1990. godine. Kako broj mladih naglo opada, broj starijih raste. Kina će ostati bez radnika, a za razliku od mnogih zemalja na zapadu, otvaranje za imigraciju neće biti opcija. Kina je jednostavno prevelika da bi ostatak sveta obezbedio dovoljno mladih radnika. I još je suviše siromašna da privuče toliki broj migranata.
Ostatak sveta će uskoro videti nešto što se odvija u Kini, što je po obimu i brzini prilično bez presedana u svetskoj istoriji. Ali dok gledamo dalje, ne treba da budemo previše samozadovoljni. Evropa ima luksuz da može privući migrante da popune praznine na svom tržištu rada – ako to želi – ali i ona stari, a stanovništvo opada. Čini se da je čak i Indija na ivici zamene plodnosti, iako će biti potrebno nekoliko decenija da se to dogodi. Za sada je samo podsaharska Afrika pravi izuzetak.
Kada je reč o starenju i opadanju stanovništva, ne pitajte za koga zvono zvoni; kako stvari stoje, to košta skoro svima nama.
Kurir.rs/Telegraph.co.uk