OSNIVAČ NAJVEĆEG SVETSKOG INVESTICIONOG FONDA: Brinemo o ceni benzina, a imamo mnogo veći problem sa dalekosežnijim posledicama!
Rat u Ukrajini ima opasne globalne posledice
Leri Fink, osnivač najvećeg investicionog fonda na svetu BlekRoka (BlackRock), upozorio je na ekonomske posledice rata u Ukrajini, ocenivši da su dramatični skokovi cena nafte i minerala posle ruske invazije na Ukrajinu, skrenuli investitorima pažnju sa dugoročnijih i opasnijih posledica rasta cena hrane čiji smo svedoci.
"Stvar o kojoj ne pričamo dovoljno je hrana. To nije samo problem za inflaciju. Iz ovoga proizilaze i geopolitičke brige", rekao je on za Fajnenšl tajms.
Uz dramatičan skok cena nafte i energenata, cena hrane takođe raste i to zabrinjavajuće brzo i mnogo. Žitarice i jestivo ulje su poskupeli jer je Ukrajina vodeći izvoznik ovih proizvoda. Prema izveštaju Svetske banke, rast globalnog indeksa cena prehrambenih proizvoda tokom marta i aprila rekordno je porastao - 80 posto - u odnosu na isti period pre dve godine i 15 posto u odnosu na prva dva meseca ove godine.
"Mnogo pričamo o cenama benzina jer to pogađa Amerikance, ali veći problem je hrana. U Ukrajini je došlo do ogromnog uništavanja obradivog zemljišta. Globalno gledano, cena đubriva je porasla za gotovo 100 posto i taj dodatni trošak smanjuje količinu gnojiva koja se koristi u poljoprivredi. To šteti kvalitetu useva u celom svetu", rekao je on.
Rat u Ukrajini doprineo je širokom porastu cena robe koji je započeo sredinom 2020. zbog velike potražnje i problema u lancima snabdevanja. Očekuje se da će cene hrane porasti za oko 20 posto ove godine pre nego što padnu 2023, piše ugledni finansijski list.
Posledice rata posebno su straše u Africi, koja je veliki uvoznik ukrajinskog žita iako proizvodi i sopstvenu hranu. Cene đubriva su tamo porasle za 300 odsto, a kontinent se suočava sa nedostatkom od 2 miliona metričkih tona žita, navodi Afrička razvojna banka koja je odobrila program vredan 1,5 milijardi dolara za pomoć poljoprivrednicima da popune prazninu, ali upozorava da bi ukupna proizvodnja ove godine mogla pasti za 20 odsto.
Dženet Jelen, ministarka finansija SAD, rekla je u petak da se svet suočava sa "izuzetno teškim vremenom za globalnu bezbednost hrane“ i pozvala grupu vodećih zemalja G20 da zaustave gomilanje zaliha i ograničenja izvoza hrane i pruže dodatnu finansijsku pomoć zemljama i ljudi koji se bore sa nesigurnošću hrane.
Bil Gejts, filantrop i suosnivač Majkrosofta, izrazio je slične brige, rekavši da smanjenje zaliha pšenice, jestivog ulja i druge hrane uzrokovano ratom u Ukrajini "podiže cene hrane, što će povećati neuhranjenost i nestabilnost u zemljama sa niskim prihodima“.
Kada su u pitanju inflatorna kretanja na američkim tržištu, navodi FT, tamošnji indeks potrošačkih cena za jun pokazuju da su, na primer, cene piletine i brašna porasle za gotovo 20 posto na godišnjem nivou a cena margarina skočila je za 34 posto.
Iako su niže cene nafte počele da utiču na cene na benzinskim pumpama, firme za potrošnu robu i dalje imaju visoke ulazne troškove. Pad cena đubriva verovatno će doći prekasno da bi se povećala ovogodišnja žetva hrane, navodi list.
Kurir.rs/Fajnenšl tajms