Oduvek se vodio zdravom narodnom logikom pa mnogi ocenjuju da mu je svaka ka Njegoševa iz čega se svojevremeno izrodila i čitava filozofija života i mišljenja zasnovana na njegovim mudrostima i nazvana - bidžizam
U vreme dok je generacija sadašnjih političara u državnom vrhu tek stasavala, Srbiju su, čini se, devedesetih krasili veoma živopisni likovi.
Mnogi od njih su, posle promena raznih garnitura na vlasti, u poslednjih skoro dve decenije i više pali u zaborav. Neki više i nisu među živima, a neki su se povukli i posvetili biznisu ili mirnom porodičnom životu i unucima.
Jedan od njih, koje više ne viđamo tako često u javnosti, jeste Dobrivoje Budimirović Bidža, svojevremeno prvi čovek i ikona Svilajnca, zahvaljujući kome se to mesto proslavilo.
Bidža, čovek koji je sam sebi odsekao prst
Dugogodišnji gradonačelnik i poslanik skrasio se odavno, a vreme krati u druženju sa unucima, lagano i penzionerski.
Dobrivoje Budimirović Bidža rođen je 5. januara 1947. u selu Lukovica, studirao je Poljoprivredni fakultet u Beogradu, a bio je direktor osnovne škole u Svilajncu. Koristio je vaspitnu metodu koja je u zemlji Srbiji poznata pod nazivom "batina je iz raja izašla".
Nesuđeni monah
Kad je postao gradonačelnik Svilajnca pokrio je grad kamerama da bi smanjio stopu kriminala i droge.Govorio je da će da se zamonaši, ali građani su ga voleli jer je umeo sa narodom. S Mirom Marković nije bio baš, a samom sebi je baštenskim makazama odsekao gangrenozan prst po čemu je postao opštepoznat u narodu.
Ostaće upamćen po sledećoj filozofiji: Srbin dve stvari ne može da oprosti drugom Srbinu - uspeh i da mu neko voli ženu.
Politički život nije batalio, još je aktivan i to u SNS. Već 20 godina je u penziji a radi i dalje. Pre par godina je za Novosti ispričao da sastanke planira mesec dana unapred, kao i da obrađuje hektar i po zemlje na kojoj gaji pšenicu, kukuruz i lucerku. Tada je rekao i da posle tolikih godina ne može da shvati da je u penziji.
Posebno mu je bilo teško, pričao je tada, prvih nekoliko godina, jer je navikao da mu radni dan traje dvadesetak sati, a spavao je tri-četiri sata, s vremenom se navikao, uz nove poslove kojima se bavi.
Kada bi, veli, živeo kao većina penzionera, dremao, šetao ulicama, spavao, propao bi za godinu dana. Čovek se postaje samo radom, smatra on koji sada ima 75 godina.
Najnovije Bidžino pojavljivanje u javnosti prošle godine
Pre dve godine za Novosti je rekao i sledeće...
Supruga Zorka je gazda kuće
- Radni dan mi počinje oko pet kada ustajem, a ležem posle ponoći. Preko dana se ne odmaram. Dok ukućani spavaju, odem u nabavku po nalogu supruge Zorke, jer ona je gazda kuće. Imao sam sreću što sam se oženio takvom ženom sa kojom imam kćerke Vesnu i Vladanku, unuke Teodoru i Milicu i unuka Filipa. Potom se viđam sa ljudima sa kojima sam sastanke ugovorio mesec dana unapred. Dan je dovoljno dug da čovek može da postigne sve što je planirao. Teško onome ko ustane ujutru i ne zna na koju će stranu da se okrene - kaže Budimirović.
Bidža obrađuje hektar i po zemlje na kojoj gaji kukuruz, pšenicu i lucerku. Brine o voćnjaku i vinogradu. Putuje po celoj Srbiji, ali i po svetu, jer želi da pomogne svojoj državi i to bez ikakve nadoknade.
- Volim svoju zemlju i svoj Svilajnac. Imao sam brojne ponude za Beograd, ali nijednu nisam prihvatio. Za svoju zemlju mogu da radim i iz zavičaja. Nedavno sam bio u Skoplju povodom izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda.
Ni ranije mu, seća se, nije bilo teško da pomaže ljudima. Nažalost, oni kojima je najviše pomogao u životu, danas mu ne požele ni dobar dan. A mnoge je, kaže, savetovao, zaposlio, upisao u razne škole i fakultete, nekima je omogućio i da steknu ogromno bogatstvo. Zato, ocenjuje, nije ni čudo što Srbe, posle Jevreja, najviše mrze.
Budimirović je Poljoprivredni fakultet završio za tri i po godine s prosečnom ocenom 9,83. Na Mašinskom, koji je paralelno studirao zbog cimera Toneta Stojanovskog, diplomirao je sa destkom! Bio je godinu dana i asistent na fakultetu, ali je zbog male plate otišao u "Godomin".
Radni vek proveo je u svilajnačkoj zadruzi, beogradskom "Agroeksportu", zatim u Poljoprivrednoj školi, a od 1989. do 2001. uporedo je obavljao i funkciju predsednika Opštine Svilajnac. U dva mandata bio je savezni poslanik, a republički u pet.
Kurir.rs/Youtube/Wikipedia