KAKO JE NJUJORK TAJMS "PROČITAO" PUTINA: Politikolog otkrio 3 cilja ruskog predsednika, ukrajinske teritorije su samo prvi! VIDEO
Sve ide po planu. Vladimir Putin to stalno ponavlja. Rat u Ukrajini, koji sada traje peti mesec i nema mu kraja na vidiku, veoma je iscrpljujući. Ali visoki zvaničnici u Kremlju stalno ponavljaju da će pobeda Rusije na ukrajinskom istoku sigurno postići sve svoje ciljeve, kaže se u komentaru Njujork Tajmsa..
!Teško je poverovati. Na kraju, Rusija je bila prinuđena da se povuče iz Kijeva, pretrpela je nekoliko vojnih poraza, a takođe se suočila sa sankcijama neviđenih razmera i horom međunarodne osude. Ako takvu galaksiju teškoća i direktnih neuspeha nazovete „uspehom“, lako možete biti optuženi za propagandu, licemerje ili čak samoobmanu", piše ruski politikolog Tatjana Stanova.
Ali izgleda da Kremlj zaista veruje u to, piše u članku istraživač Karnegi fondacije za međunarodni mir.
„Više od dve decenije pratim Putinove reči, postupke i odluke, gradeći sveobuhvatnu sliku njegovih proračuna. Oslanjajući se na javnu retoriku, političke poteze i neformalne razgovore sa insajderima, uspeo sam da ocrtam trenutno razmišljanje Kremlja koliko god je to moguće. Krajem maja postalo je jasno da je Kremlj došao do čvrstog zaključka da dugoročno pobeđuje u sukobu. A Putin, za razliku od haotičnih prvih meseci, sada ima jasan plan“, piše ona.
Ovaj plan se sastoji od tri glavne dimenzije i zapravo podseća na stratešku lutku za gnežđenje. Svaki aspekt se uklapa u drugi, stvarajući veliku šemu koja prevazilazi Ukrajinu, ali je u potpunosti fokusirana na nju. Sve ovo može izgledati krajnje čudno i tačno pokazuje koliko je Putin, najblaže rečeno, van dodira sa realnošću. Ali Zapad, čija reakcija oscilira između konfrontacije i prećutnog dogovora, trebalo bi da bude svestan Putinovih nada. Pogotovo što zapadni saveznici i dalje pokušavaju da utvrde svoju ulogu u zaštiti Ukrajine od ruske agresije.
Najmanji, najpragmatičniji i ostvarivi cilj tiče se ruskih teritorijalnih ambicija u Ukrajini. Nakon što nije uspela da se progura dublje u Ukrajinu u prvim danima rata, Moskva je smanjila svoje ambicije. Čini se da je sadašnji realniji cilj preuzimanje potpune kontrole nad Donbasom. Kremlj smatra da je to samo pitanje vremena. A skoro potpuna okupacija Luganske oblasti dala mu je samopouzdanje. Moskva takođe želi da obezbedi kopneni koridor za pristup Krimu.
U ostvarivanju ovog minimalnog geopolitičkog cilja, Putin je izgleda uveren da je vreme na njegovoj strani. I možete razumeti zašto on tako misli. Zapadna vojna pomoć je pokazala svoje granice. Vašington je jasno stavio do znanja da nije spreman da isprovocira Putina prelaskom bilo koje od crvenih linija. Čini se da su njegove pretnje da će upotrebiti nuklearno oružje uslišene. Zapad se neće direktno mešati u ruski rat protiv Ukrajine, niti će joj pružiti takvu pomoć koja bi omogućila Rusiji da nanese vojni poraz. Autor piše da je, uprkos svim izjavama, danas na Zapadu rasprostranjeno uverenje da Ukrajina neće moći da povrati teritorije koje je zauzela ruska vojska. Kremlj ne sumnja da će Zapad pre ili kasnije potpuno napustiti ovu ideju. Tako će ukrajinski istok ostati pod ruskom kontrolom.
Sledeći cilj je da se Kijev natera na kapitulaciju. I ovde uopšte ne govorimo o okupiranim teritorijama, već o budućnosti onih regiona koji ostaju Ukrajina i imaju mnogo veći geopolitički značaj.
„Na praktičnom nivou, kapitulacija će značiti da će Kijev pristati na ruske zahteve, koji se mogu obuzdati u smislu „deukrajinizacije“ i „rusifikacije“ zemlje. Ovo će uključivati kriminalizaciju podrške nacionalnim herojima, preimenovanje ulica, prepisivanje udžbenika istorije i garantovanje dominantne uloge stanovništva koje govori ruski u obrazovanju i kulturi. Ukratko, cilj je da se Ukrajini oduzme pravo da gradi sopstvenu naciju. Vlada će biti smenjena, elite će biti očišćene, a saradnja sa Zapadom će biti prekinuta“, piše Stanovaja i dodaje da drugi cilj Kremlja „izgleda kao fantazija“.
Ali Putin je uveren da je to neizbežno, iako će za postizanje ovog rezultata biti potrebno više vremena. Kremlj očekuje da će Ukrajina za godinu ili dve biti umorna od rata, demoralisana i nesposobna da normalno funkcioniše. U ovom trenutku će se pojaviti uslovi za predaju. Prema ruskim proračunima, ukrajinske elite će biti podeljene i iza administracije Zelenskog će se pojaviti „mirna“ opozicija, koja će želeti da okonča rat. Tako Rusija neće morati vojnim putem da zauzme Kijev, već će se sama predati. A Putin izgleda ne vidi nikakve prepreke da se ovaj plan ostvari.
Autor podseća na debatu o tome šta Putin zaista pokušava da postigne svojim ratom: da li želi da spreči NATO da se približi ruskim granicama, ili gaji imperijalističke ambicije pokušavajući da proširi teritoriju ruskog FED-a eraciju aneksijom barem dela Ukrajine. Ali u stvari, oba cilja su isprepletena. Kako je prethodni sukob u Donbasu stao i Ukrajina je počela da se približava NATO-u, ruski autokrata je postao još više opsednut susednom zemljom. Teritorija, koja, po njegovom mišljenju, „istorijski pripada Rusiji“, ustupljena je dugogodišnjem neprijatelju Moskve. Dakle, Ukrajina je postala meta agresije paralelno, a ne umesto konfrontacije sa NATO.
A to vodi do trećeg Putinovog strateškog cilja u ratu protiv Ukrajine, koji je od najveće geopolitičkog značaja. On želi da izgradi novi svetski poredak. Svi su navikli da misle da Putin vidi Zapad kao neprijateljsku silu koja želi da uništi Rusiju. Ali, prema autoru, u očima ruskog autokrate postoje „dva Zapada“: loš i dobar. Lošu predstavljaju tradicionalne političke elite koje vladaju zapadnim zemljama. Putin ih vidi kao ograničene robove svog biračkog tela, koji zanemaruju istinske nacionalne interese i nisu u stanju da razmišljaju strateški. „Dobar Zapad“ su obični Evropljani i Amerikanci koji navodno žele normalne odnose sa Rusijom, kao i preduzeća koja žele da zarade novac blisko sarađujući sa ruskim partnerima.
U Putinovom umu, očigledno, „loš Zapad“ je u opadanju i osuđen na propast. A onaj „dobar“ postepeno osporava status kvo, birajući lidere poput Viktora Orbana u Mađarskoj, Marin Le Pen u Francuskoj, pa čak i Donalda Trampa u Sjedinjenim Državama koji su spremni da raskinu sa starim svetskim poretkom kako bi izgradili Novi. Putin veruje da će rat protiv Ukrajine i sve njegove posledice – od visoke inflacije do rasta cena energenata – naterati „dobri Zapad“ da ustane protiv tradicionalnog političkog establišmenta. Ruski autokrata se nada da će se posle niza političkih promena u Evropi i Americi na kraju pojaviti modifikovani i prijateljski nastrojeni Zapad. Tada će Rusija moći da se vrati svim zahtevima koje je u decembru iznela SAD i NATO-u. Sve ovo može izgledati nemoguće. Ali ništa ne sprečava Putina da očekuje da će se upravo to dogoditi.
Dobra vest je da njegova vera u realizam takvog razvoja isključuje bilo kakvu nuklearnu eskalaciju u kratkom roku. Ali loša vest je da će se pre ili kasnije Putin suočiti sa stvarnošću. I u ovom trenutku svog razočaranja on će biti najopasniji. Ako Zapad želi da izbegne katastrofalan okršaj, mora biti dobro svestan sa čime ima posla kada je Putin u pitanju, konstantuje autorka.
Kurir.rs