Očajnički pokušaji Italije da spreče pad vlade Marija Dragija tek je poslednji u nizu političkih izazova koje je Vladimir Putin stavio pred Zapad. Dragijev šef diplomatije, Luiđi di Majo, sugerisao je da će, ako Dragi ne preživi glasanje o poverenju u parlamentu u sredu, Putin biti taj koji će zapravo slaviti.
"Brod bez kormila otpluta", je metafora koja bi na Putinovo zadovoljstva mogla da se primeni na veći deo evropskih vlada koje su pod pritiskom zbog cene rata u Ukrajini, piše jedan od urednika Gardijana Patrik Vintur.
Narativ o rastućem buntu naroda protiv zapadnih sankcija Rusiji svakako se dobro uklapa u centralni Putinov narativ u kojem su vreme i ekonomija na njegovoj strani, i gde sankcije više štete evropskim potrošačima nego ruskim. Ruski predsednik smatra da je rast cena goriva najsmrtonosniji mogući makroekonomski šok za političare jer podstiče inflaciju dok istovremeno usporava ekonomski rast, navodi Vintur.
Još je preuranjeno zauzeti definitivan stav o razmerama potencijalne izborne reakcije u Evropi, a Žozep Borelj, portparol EU za spoljne poslove, tvrdi da se skok cena pripisuje EU sankcijama bez ikakvih dokaza. "Zar nemaju oči? Zar ne gledaju u grafikone? Zar ne uzimaju u obzir brojke ili činjenice?", besno je pitao on kritičare EU sankcija
Komešanja u Europi
U Francuskoj je Emanuel Makron oslabljen gubitkom parlamentarne većine u korist stranaka koje su ranijih godina favorizirale Putina. U Španiji su, pak, socijalisti, izgubili svoju bazu u Andaluziji i to pre izbora sledeće godine. Istovremeno, Narodna stranka desnog centra postigla je novi rekord od 36,3 % glasova u poslednjoj anketi, što je ujedno njen najbolji rezultat od aprila 2017. Ako se slično ponovi na izborima, to bi bio najbolji rezultat za tu stranku od 2011. godine.
U Estoniji, Kaja Kalas, izrazito antiruski nastrojena premijerka, jedva je politički preživela prošlu sedmicu. Nakon što je prethodna koaliciona vlada pala zbog najviše stope inflacije u celoj eurozoni (19%), Kalas je vešto rekonstruirala novu vladu, ali uz određenu cenu po estonski bidžet i svoj kredibilitet. Ako se ekonomija ne popravi do parlamentarnih izbora u martu, mogla bi da se nađe u problemu.
U Varšavi, stranka Pravo i pravda se već brine da bi mogli da izgube izbore sledeće godine, čak i ako opozicija nastavi po svaku cenu da podržava Ukrajinu, a u Bugarskoj je već pala prozapadna vlada. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upravo je ostao bez najvećeg saveznika Borisa Džonsona. Političar koji je u poslednje vreme najbolje prošao na izborima je mađarski premijer Viktor Orban, Putinov najveći saveznik u Evropi.
Situacija bi, navodi urednik Gardijana, mogla da postane mnogo, mnogo gora. U sredu će osim pitanja opstanka Dragija, EU morati da odluči da li može da se dogovori o mehanizmu solidarnosti ako ove zime ne bude bilo ruskog gasa.
Putinove namere biće jasne u četvrtak kada će Gasprom odlučiti da li će nastaviti da snabdeva Evropu gasom posle planiranog godišnjeg održavanja Severnog toka 1. Znaci baš nisu obećavajući. Gasprom je već u pismu kupcima poručio da ne može da im garantuje snabdevanje gasom i aktivirao je klauzulu o "višoj sili" (force majeure) kako bi se zaštitio od plaćanja odštete za smanjene isporuke pojedinim klijentima u Evropi.
Mobilizacija protiv Putina
Nemački političari ne skrivaju od birača moguće razmere katastrofe, što je svakako i deo njihovog plana da građanima objasne da je Putin krivac, piše Vintur. Nemački ministar ekonomije Robert Habek opisao je Putinovu taktiku kao "napad" na Nemačku koji može da izazove "katastrofu".
Klaus Miler, čelni čovjek nemačkog energetskog regulatora, rekao je da bi cene gasa za potrošače mogle da se utrostruče do 2023. Rekao je i da je "apsolutno realno" da će kupci koji trenutno plaćaju 1.500 evra godišnje za gas morati da plaćaju 4.500 ili više u budućnosti. "Ako dogori do noktiju, verovatno ćemo ući u najveću ekonomsku krizu koju je Nemačka doživela od kraja Drugog svetskog rata", rekao je BBC-u Tomas Matusek, bivši nemački ambasador u Londonu.
Zima dolazi, uprkos trenutnom vrelom talasu u Evropi, a glavno pitanje će biti koliko će rezervi gasa Evropa imati spremno za nju. Putin će postići svoj cilj ako tokom zime bude uspeo da zadrži Nemačku zavisnu od trećine ruskog gasa, smatra novinar Gardijana.
Za razliku od prošlog rutinskog održavanja Severnog toka 1, Gasprom ovaj put nije povećao protok gasa kroz ukrajinske gasovode, pa je izvoz ruskog gasa u Evropu trenutno oko četvrtine uobičajenog. To može bi moglo da dovede i do "borbe titana" između Nemačke i Rusije, upozorava Vintur.
Sa druge strane, neke zemlje EU su bolje zaštićene. Italija je, na primer, napunila daleko više od 65% svojih kapaciteta za skladištenje gasa i na putu je da postigne svoj cilj da u oktobru ima 90% zaliha, rekli su iz vlade.
Ni Putin ne želi da rizikuje
Rusija je potpuno obustavila iskoruke gasa Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj i Holandiji, a ograničila je snabdevanje još osam zemalja. Iz planske kompanije Enagas poručuju da Španci ne treba da brinu jer mogu da dobiju gas iz drugih izbora.
Tu leži rizik za Rusiju. Moskva može da bankrotira u pokušaju da uništi odlučnost EU po pitanju Ukrajine tako što će isključiti što je više evropskih zemalja moguće. Putin će imati samo jedan pokušaj da izazove veliku krizu u EU. Ako u tome ne uspe, a evropske rezerve budu dovoljno velike da izdrže do sledećeg ljeta, Zapad će biti vrlo blizu oslobađanja od zavisnosti od ruskog gasa. Putin bi time možda i zauvek uništio glavni ruski izvor prihoda i ostao bez najvećeg tržišta gasa, piše Gardijan.
Fiona Hil, bivša zvaničnica Bele kuće i ekspert za rusku administraciju smatra da u tome postoje izborni rizici za Moskvu, posebno 2024. kada Putin želi da produži svoj mandat. Ona kaže da Putin "želi da okonča ovaj sukob. On želi da izgleda legitimno. On želi da mi budemo ti koji osećaju da nemamo vremena - kada i njemu takođe otkucava sat."
Kurir.rs/Gardijan