Nezapamćeni skandal zbog odluke hrvatskih vlasti da predsedniku Srbije Aleksandru Vučićuzabrane posetu Jasenovcu osvetlio je i mračnu stranu Hrvatske i njenog društva, a koja se tiče upornog žmurenja na oživljavanje ustaštva.
Ovaj događaj primorao je premijera Hrvatske Andreja Plenkovića da javno prizna da je njegova država zagledana u sopstveno dvorište, te da nije nastupio pravi trenutak da se dozvoli srpskom predsedniku dolazak u Jasenovac.
- Rekli smo da nije trenutak, niti je metodologija bila za to ispravna. Kada dođe trenutak i kada se steknu uslovi, možemo o tome da govorimo - izjavio je Plenković.
Negiranje zločina
Direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić ocenjuje za Kurir da je Plenković samo potvrdio, možda i nevoljno, do koje mere je neoustaštvo prisutno u Hrvatskoj.
- Sve ovo što se dogodilo, a na kraju i Plenkovićeva potvrda da je Hrvatska odlagala posetu jer joj vreme nije, najočitije dosad svedoči o tome do koje je mere neoustaštvo prisutno u znatnom delu hrvatske političke elite, ali i ne samo u toj sferi. U Hrvatskoj je na delu oživljavanje ustaštva, minimiziranje zločina genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima, Romima u NDH, negiranje njegovog karaktera, sistematičnosti, obima, masovnosti zločina. Ne bih rekao da je Hrvatska slaba na neoustaše. Reč je o tome da se ona suočava s ozbiljnim izazovom već čitav niz decenija, a na koji očigledno ne uspava da pronađe civilizacijski odgovor. Jer, ovo što se dešava je anticivilizacijski. Srbija nikoga ne podaštava, niti vređa. Samo tražimo da svim potomcima žrtava genocida bude omogućen nesmetan pristup svakom lokalitetu zato što je to civilizacijska tekovina, ništa više od toga - naglasio je Ristić.
Vreme je - odmah!
Politički analitičar Žarko Puhovski kaže za naš list da je za posetu Vučića uz minimalnu pratnju vreme - odmah, odnosno svaki dan. A na pitanje zašto je, uprkos tri pokušaja, i dalje ta poseta nemoguća, Puhovski odgovara da je to zato što "u pozadini postoji duboko nepoverenje koje obema stranama dobro dođe kad im zatreba".
- Ukoliko je istina da je Vučić hteo da dođe sa minimalnom pratnjom i jednom kamerom, on je trebalo da bude pušten u svakom trenutku. Ako je hteo da dođe sa 10 autobusa i 50 kamera, onda nije trebalo da bude pušten. To su dve različite stvari. Mene je kao građanina Hrvatske zabrinulo to što se gospodin Plenković ne seća prvog Vučićevog zahteva da dođe u Hrvatsku u septembru prošle godine. Ja kao stariji gospodin imam pravo da se ne sećam nečega, ali država valjda ima nekakvu dokumentaciju da se kaže šta je istina. Jako čudno je i što Vučića u martu nisu mogli primiti zbog hapšenja jednog člana hrvatske vlade zbog korupcije. Kakve veze ima korupcija s posetom predsednika države jednom logoru i odavanjem poštovanja. To su nejasni izgovori i, kada se ovako stvar završi, onda na videlo izlazi činjenica da su hrvatsko-srpski odnosi zapravo lošiji nego što na površini izgledaju. Ispod tepiha postoji ozbiljan problem, koji nijedna strana ne želi taknuti - smatra Puhovski i dodaje:
- S hrvatske strane gledano, taj problem je u tome što Srbija povezuje Jasenovac i "Oluju", a sa srpske strane je isto to, samo obrnuto - Hrvatska slavi "Oluju" kao svoju pobedu, ne obazirući se na stvari od pre 80 godina. I onda imate pitanje kada prestaje važenje prošlosti. Na opaske da nešto nije važno jer se desilo pre 80 godina, postavlja se pitanje pa zašto onda Vučić ne može doći. Dakle, stalno se spotiču o vlastiti rep.
Kurir.rs