ALEKSANDRA JERKOV: Šta dugujemo jedni drugima?
Novosadski plenum „Quo Vadis, Balkan?“ održan je 14. i 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Srbije i Centra za građansko obrazovanje (CGO) iz Crne Gore, uz podršku Evropskog fonda za Balkan (EFB) i Adrija medija grupe. Nakon zagrebačkog i podgoričkog plenuma, novosadski je treći u nizu plenuma koji za cilj imaju da okupe građanske snage u regionu i naprave mrežu istaknutih pojedinaca, zvaničnika, aktivista, stručnjaka, intelektualaca i boraca za demokratiju, ljudska prava i pomirenje u regionu.
Pred više stotina Novosađana i gostiju, tokom ova dva dana na Petrovaradinskoj tvrđavi razmatrale su se teme poput aktivizma kao načina borbe protiv fašizacije društva, načina na koji kultura i umetnost mogu da doprinesu izgradnji kulture sećanja, a istoričari su davali odgovor na pitanje da li je završen raspad Jugoslavije i zbog čega je upravo Vojvodina bila prva žrtva. Na novosadskom plenumu održana je i debata o Otvorenom Balkanu, na kojoj su učesnici govorili o prednostima i nedostacima ovog procesa, kao i izazovima koje on sa sobom nosi. Učesnici novosadskog plenuma bili su ministri, poslanici, istoričari, umetnici, aktivisti, stručnjaci, predstavnici organizacija civilnog društva i drugi istaknuti pojedinci iz zemalja zapadnog Balkana. Među njima su Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, Latinka Perović, istoričarka, Kokan Mladenović, pozorišni reditelj, Feđa Štukan, glumac i pisac, Goran Miletić, organizator EuroPride 2022, Tvrtko Jakovina, istoričar, Gordana Ðurđević, nekadašnja potpredsednica Vlade Crne Gore, Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, kao i mnogi drugi.
Ono što je bilo izvesno tokom održavanja panela i debata, međutim, očigledno je već sada i bilo je jasno svima. To je zaključak da treba i možemo da radimo zajedno, da budemo saveznici jedni drugima i da prestanemo da saplićemo jedni druge kako na putu unutrašnjih reformi, tako i na putu punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Čak i kada su u pitanju teme o kojima sučeljavamo mišljenja, poput one o Otvorenom Balkanu, jasno je da nam je i tu interes zajednički - da uvažavamo jedni druge, poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet svih svojih suseda i svoj interes ne tražimo u njihovom neuspehu ili njihovim problemima. Interes nam je da sve države zapadnog Balkana pojedinačno budu jake. Tako je jak i stabilan i ceo region i tek tako on postaje privlačan i poželjan partner. Ne možemo poštovati samo „svoje“ žrtve - moramo se sećati svih žrtava, odavati poštu svima i omogućiti pravdu za sve. Moramo osuditi sve zločine, sve zločince, shvatiti da među njima nema „naših“ i da oni moraju odgovarati zbog zločina koji su počinili, a ne zbog toga što nas neko na to tera ili primorava. Moramo učiti iz istorije, moramo razumeti ono što se desilo i poneti te lekcije sa sobom, gradeći novu budućnost na ovim prostorima. Ne smemo dozvoliti relativizaciju zločina, prekrajanje onoga što se desilo, moramo popisati sve žrtve, moramo ohrabriti one koji o tome govore i one koji na tome rade. Jer oni to rade ne samo zbog žrtava nego i zbog nas i zbog naše dece. Toliko im dugujemo.