Stiče se utisak da nismo ni svesni koliko je muzički identitet jednog naroda bitan za njegovu kulturu.
A mi imamo poprilično zbog čega da budemo ponosni, a još više da nam ostane želja i volja da to što imamo čuvamo i negujemo.
Mnogo je zaboravljenih ličnosti koje su Srbiju činile lepšim mestom i kulturnom zemljom. Jedan od takvih bio je i samouki kompozitor i kantautor Dragiša Nedović.
Dragiša Nedović rođen je u Kragujevcu 1916. godine, a umro je 1966. godine.
Nedovićev život nije bio nimalo lak. Jedna od stavri u vezi sa njegovim životom je i ta da je trebalo da bude streljan. Jedan Nemac ga prepoznaje i on biva odveden u logor Dormagen. Tamo je proveo 4 godine. Kada se vratio u svoj Kragujevac, saznao je da je veliki broj njegovih pesama uništen.
Nedović je između ostalog bio mašinski radnik, a taj mašinski radnik stvorio je jednu od najlepših pesama "U lijepom staru gradu Višegradu", kao i mnoge druge.
Ova legendarna pesma napisana je 1936. godine i zaštićena pod imenom „Jutros rano slušam“. Tu pesmu je prvi put otpevao Himzo Polovina. Ono što mnogi ne znaju je da je iz te Nedovićeve pesme izbačen origanalni deo koji govori kako autor jedva čeka da se vrati u Srbiju, i na taj način je pesma oskrnavljena, a taj deo glasi:
"Ustaj isprati me moram da putujem,
u Srbiju idem svome rodnom gradu,
za tobom ću Kiko večno da tugujem,
zašto sam te samu ostavio mladu."
Ipak, da nije sve tako crno kod nas, govorio i podatak da se u Vrnjačkoj Banji svake godine, od 2006. godine, održava
Kurir.rs/J. Ćirković
Bonus video: