"Od kada se igraju fudbalski turniri na olimpijadama nije se dogodilo da jedan tim koji vodi sa 5:1 doživi da se utakmica završi bez odluke. Ovoga puta na XV Olimpiskim igrama, to je bio slučaj sa utakmicom Jugoslavija – SSSR“ - prenela je „Borba“ od 21.VII 1952. u izveštaju Petra Stevčića, sa Olimpijskih igara u Finskoj.
Na stadionu u Tampereu, okupilo se više od 17000 gledalaca. Ovaj finski grad još nije pamtio takvu posetu. Veliko interesovanje je vladalo za ovu utakmicu, čak i među novinarima. Jedan od razloga je bio taj, što je četiri godine ranije došlo do zahlađenja odnosa dveju zemalja.
Strana štampa je našu reprezentaciju smatrala favoritom. Pariski „L‘ekip“ objavio je mišljenje svog dopisnika da će veliko finale biti Jugoslavija – Mađarska.
Svi prisutni novinari u loži stadiona u Tampereu, bili su mišljenja, da je ova utakmica najveći događaj na Olimpijskim igrama, a prednost su davali našoj reprezentaciji. Kiša koja je padala pred utakmicu, nije sprečila brojne ljubitelje fudbala da dođu i vide spektakl, kao i iznenađenje od gotovo sigurne pobede do neizvesnosti.
Meč je počeo nervozno sa obe strane. Na početku naši protivnici imaju šanse, ali su njihovi napadači Bobrov i Beskov neprecizni, udarci završavaju pored gola. Međutim, od petog minuta naši fudbaleri prenose igru na drugi deo terena, tako da kombinacijama i preuzimanjem inicijative počinju da stvaraju prilike. U 14. minutu Ognjanov volej udarcem šutira pored gola, a u 17. minutu udarac Boškova sa udaljenosti od dvadesetak metara, sovjetski golman Ivanov jedva uspeva da odbrani.
Igrao se 29. minut kada je bio korner za našu ekipu. Zebec je visoku loptu nabacio u kazneni prostor, dosta igrača je skočilo, ali lopta dolazi do Mitića koji je šalje u mrežu i dovodi našu reprezentaciju u vođstvo od 1:0.
Nakon četiri minuta, sa pozicije krila prodirao je Ognjanov. Driblingom se oslobodio svojih pratilaca i izbija sam ispred golmana. Čuvar mreže mu se baca u noge, ali već je bilo kasno, jer se lopta našla iza njegovih leđa – 2:0.
Minut pre kraja prvog poluvremena, u jednoj akciji Bobek upošljava Zebeca, koji poput vihora prodire u protivnički šesnaesterac i jakim preciznim udarcem pogađa gol. Rezultatom 3:0 za Jugoslaviju otišlo se na odmor.
U prvom minutu nastavka, već je 4:0 za naše. U jednoj akciji u kaznenom prostoru Sovjetskog Saveza, Bobek je uspeo da se probije kroz redove odbrane protivnika, dodaje loptu do Ognjanova, a on je šalje u mrežu..
Opasni ruski vođa navale Bobrov, jednog momenta se našao ispred našeg golmana Beare, šutirao u pravom momentu i smanjuje rezultat na 4:1 u 53. minutu.
Međutim, naši reprezentativci povećavaju prednost na 5:1 u 59. minutu. Mitić je uposlio Zebeca koji je sprintao napred još nekoliko metara, zatim snažno šutirao i pogodio cilj, a da golman Ivanov nije ni reagovao.
Rezultat od 5:1 značio je veliku prednost, ali i sigurnu pobedu. Kako je do kraja utakmice bilo još pola sata, ništa drugo se nije moglo očekivati nego da se prednost uveća ili smanji.
„Naši taktički igraju dobro, zaustavljajući navale sovjetskih igrača, već na trideset metara pred golom“ – ističe izveštač „Sporta“ Miloš Veličković.
U 75. minutu Trofimov iz neposredne blizine šutira i pogađa Bearinu mrežu – 5:2.
Posle svega dva minuta, izveden je korner za reprezentaciju Sovjetskog Saveza. Centarfor Bobrov koristi priliku da neometano šutira i smanji rezultat na 5:3.
Reprezentacija SSSR-a polako preuzima inicijativu. Naši fudbaleri se brane, ali pokušavaju da ugroze gol protivnika. Međutim, napadi su bili neorganizovani i svodili se na pojedinačne akcije naših napadača.
Kraj utakmice se bližio. Mada je prednost bila smanjena, ipak se verovalo da će „plavi“ tijumfovati. Ali...
Ostala su još tri minuta do kraja, kada je izveden novi korner za protivnika. Naš golman Beara suviše rano istrčava na centaršut, lopta ga preleće, dolazi do Bobrova koji postiže svoj treći gol, a četvrti za svoj tim.
Minut pre kraja još jedan udarac sa ugla za našeg protivnika. Desno krilo Trofimov nabacuje loptu u naš šesnaesterac. Beara istrčava, ne uspeva da odbije loptu, ona dolazi do Petrova koji pogađa cilj i poravnava rezultat na 5:5. Ubrzo posle toga, engleski arbitar Elis označio je kraj meča. Kako nije bilo pobednika, usledili su produžeci dva puta po 15 minuta.
U produžetku bilo je prilika pred oba gola. Naši napadi su sada organizovaniji, ali ruska odbrana isto obavlja svoj deo posla. Fudbaleri oba tima ulagali su napore ne bi li postigli pobedonosni gol, međutim bili su prilično iscrpljeni. U poslednjem minutu po jedna šansa na obe strane. Najpre levo krilo SSSR-a šutira jako pod prečku, a u kontra napadu, Vukas topovski šutira, ali golman jedva uspeva da odbrani. Posle 120 minuta utakmica se završila bez pobednika.
Ovo je bio veliki šok kako za sve prisutne na stadionu, tako isto i za ljubitelje fudbala širom Jugoslavije, koji su pratili utakmicu kraj radio aparata. Svi prisutni novinari prilazili su našim reprezentativcima, zapitkujući koji je bio razlog olako ispuštene pobede. Inače konstatacija svih bila je ta, da su naši fudbaleri bili bolji i da su zaslužili pobedu.
„Da je naš tim bio bolji to je svakome jasno ko je gledao ovu utakmicu, najuzbudljiviju za koju znamo. Nikada slično nisam doživeo na jednom futbalskom terenu za dvadeset godina mog novinarskog rada. To je bila neobična utakmica, ne samo po svom toku, po prikazanoj igri, već najviše po neobičnom završetku koji je ispao sasvim drukčije nego što je to iko na stadionu petnaest minuta pre regularnog kraja utakmice mogao da pomisli“ – konstatuje u svom izveštaju novinar „Politike“ Ljubomir Vukadinović.
Engleski arbitar Elis koji je delio pravdu u ovom susretu, izjavio je, da je utakmica bila vrlo interesantna, a da su Jugosloveni ispustili sigurnu pobedu. Delegat FIFA takođe Englez Stenli Rouz, bio je mišljenja da su naši igrači u drugom poluvremenu olako shvatili igru, ali da su bili bolji tim.
Inostrana štampa je puno pažnje posvetila ovom duelu. Svi listovi su konstatovali da je Jugoslavija bila bolja, da je završnica bila dramatična, ali ističu grešku lakomislenosti naše odbrane, kao i to što su naši igrači obustavili pritisak na protivnički gol.
Interesantno je to da neki strani novinari nisu do kraja pratili utakmicu, jer su posle rezultata 5:1 bili uvereni u pobedu“plavih.“
Dakle, tri kornera bila su kobna za naš tim. Ali, ovo je dokaz da ništa ne treba prepuštati slučaju, jer utakmica se igra do zadnjeg minuta.
Nova utakmica istih protivnika trebala je da se odigra kroz dva dana na istom terenu, kako bi se dobio pobednik. Iz svih krajeva Jugoslavije našim fudbalerima su stizali telegrami podrške i ohrabrenja pred drugu utakmicu.
Saša R. Petrović / Kurir sport