Dok se priča o ruskom nuklearnom torpedu zahuktava s vremena na vreme, a prvi korak učinjen stavljajući u operativnu upotrebu nuklearnu podmornicu Belogorod, ne miruje ni Kina, koja je javno obznanila da i ona sprema svoj nuklearni torpedo.
Naime, South China Morning Post objavio je veliki tekst o tome da je pekinški istraživački tim završio idejni projekat za mali, jeftini nuklearni reaktror koji bi mogao da pokreće torpedo preko celog Pacifika. Kinezi se pri tome pozivaju na Posejdon prvi i za sad jednini podvodni torpedo-dron na nuklearni pogon.
Praktični Kinezi kako navodi ovaj mediji njihov podvodni nuklearni dorn za razliku od Posejdona, koga još uvek nema u serijskoj proizvodnji, jer je prevelik i skup, će biti mnogo praktičniji. Takav torpedo-dron mogao bi da se postavi u bilo koju tropednu cev kalibra 533 mm koja se nalazi na kineskim konvencionalnim i nuklearnim podmornicama i da se u velikom broju ispali iz torpedne cevi. Predviđena je i opcija korištenja sa površinskih ratnih brodova.
Naime, kineski naučnici zamislili su da bi nuklearni reaktor za ovakav torpedno-dron bio za jednokratnu upotrebu kako bi omogućio torpedo-dronu da postigne maksimalnu podvodnu brzinu od 66 km na čas i omogućio operativni rad od 200 sati pre nego što bi reaktor otpao sa torpeda na morsko dno, pošto bi iscrpeo energiju iz baterije.
Vodeći naučnik Guo Jian sa Kineskog insistuta za atomsku energiju rekao je da se njihov torpedo razlikuje od ruskog Posejdona
"Zahvaljujući svojoj visokoj fleksibilnosti i niskoj ceni, ovo bespilotno podvodno vozilo opremljeno je nukelarnim motorom koji se može koristiti za napad sa nuklearne podmronice, ali ne kao nukelarni torpedo, rekao je on.
Za razliku od Posejdona koji ima nukelarnu bojevu glavu jačine 2MT što je 100 puta jače od one bačene na Hirošimu, mogla bi da uništi priobalno područje mete napada kineski nukelarni torpedo imaće konvencionalnu bojevu glavu. Posejdon je strateško nuklearno oružje, dok kineski podvodni dron na nuklearni pogon to nije.
Naučnik Guo Jain rekao je da Kina ima velike potrebe za malim, brzim podvodnim dronovima velikog radijusa koji se isključivo koriste u praćenju, izviđanju pre napada na cilj, a upravo nuklearna energija to omogućava. Cilj Kineza je da za razliku od ruskih glomaznih, izgrade novi sa mnogo jednostavnijom tehnologijom, gde bi samo neke kritične komponetne bile zaštićene od zračenja, a skupi premazi za zaštitu od radijacije bili bi zamenjenim savremenim, ali jeftinjim poput grafita što se odnosi na zaštitu reaktora. Da bi se smanjila cena naučnici su predložili da ovakvi nuklerani mini reaktori u sebi imaju ugrađeno što više komercijalnih komponenti koji nemaju vojnu namenu. Novi reaktor bi imao težinu do 100 kg, proizveo bi nuklearnu energiju jačine 1,4 megavata sa 4 kg uranijuma. Prema Govim rečima samo šest odsto proizvedene toplote koristilo bi se za pokretanje torpeda, što bi bilo dovoljno za kretanje u jednom smeru.
Nisko troškovi omogućavaju da reaktor bude manji i jeftiniji. Zahvaljujući savremenim kompnentama reaktor ne bi proizvodio radioaktivnost, za njegovo stavljane u pogon ne bi bila potrebna zaštitna oprema. Nukelarni pogon bi se aktivirao odmah posle lasniranja iz topovske cevi, a posla sata od ispaljenja torpedo bi dostigao brzinu koja je 20 puta veća od klasičnog i da dostigne brzinu od 66 km na čas. Istraživači procenjuju da bi radni vek ovakvog mini reaktora bio oko 400 sati i maksimalni radijus kretanja pod vodom od 10.000 km što je udaljeno prema kineskim podacima od Šangaja do San Fracniska. Posle isteka radnog časa reaktor bi se odvojio od torpeda i pao na dno, a sigurnosni mehanizam koji bi se aktivirao suzbio bi preostalu reakciju i sa time bi bio apsolutno zaštićen od uticaja morske vode i peska na dnu mora da izazove curenje radioaktivne materije iz njega posle izvesnog vremena.
Ma Liang, istraživač koji proučava tehnologiju lansiranja podmornica u Mornaričkoj akademiji u Kingdaou, u provinciji Šandong, rekao je da će „pametna torpeda“ koja deluju u čoporima igrati važnu ulogu u budućim pomorskim bitkama. Tehnologija veštačke inteligencije, omogućila bi torpedima da izaberu i napadnu mete sa malo ili bez ljudske posade kaže Ma.
Pametna torpeda bi bila u stanju da postave zasedu na drugoj strani okeana i „udaraju na podmornice protivnika dok napuštaju luku u domaćim vodama do koje je teško doći platformama sa posadom“, rekao je Ma.
Roj torpeda mogao bi da prima naređenja od ljudi ili podvodnog komandnog vozila bez posade za obavljanje širokog spektra misija kao što su izviđanje i praćenje cilja visoke vrednosti, rekla je ona. „Ovo je trenutno najdinamičnije polje istraživačke tehnologije.
Kurir.rs/A.M.