BOGATI TURISTI OSVAJAJU ARKTIK: Zaposeli luksuzne ledolomce, a evo zašto je to dobro za klimu! VIDEO
Da li vam prepuni aerodromi i hoteli kvare planove za letnji odmor? Krstarenje do Severnog pola na prvom i jedinom luksuznom ledolomcu na svetu moglo bi biti samo protivotrov.
Turistički brod Le Komandant Šaro, napravljen po narudžbini, prošao je kroz morski led 13. jula da bi napravio svoje prvo uspešno putničko putovanje do vrha Zemlje. Više plovidbe je planirano do kraja leta, a karte se prodaju po najnižoj ceni od 40.000 dolara po putniku i dostižu 126.000 dolara.
Nema manjka onih koji uzimaju za 245 slotova na brodu. Ovog leta, najmanje 57.000 putnika sa krstarenja stići će u Longjerbijen, norveški arhipelag iz kojeg plove Le Komandant Šaro i mnoga druga krstarenja po Arktiku. Ekološki rizici polarnog avanturističkog turizma su značajni, uključujući mogućnost zagađenja. Ali ako se njima upravlja na održiv način, turistička krstarenja mogu pomoći u izgradnji podrške za očuvanje Arktika i napore za ublažavanje i prilagođavanje klime.
Arktik već dugo privlači turiste. Decenijama pre prve uspešne ekspedicije na Severni pol, oni su istraživali skandinavski Arktik, uživali u fjordovima i planinarskim, lovačkim i ribolovnim ekspedicijama koje su omogućili autohtoni vodiči početkom 19. veka. Parni brodovi su stvorili tržište za krstarenja Arktikom, uključujući, na kraju, posete destinacijama na Aljasci, Islandu i Grenlandu. Do ranih 1900-ih, arktičke ture su bile uspešan posao, podstaknut vodičima i medijskim izveštavanjem bez daha.
Tehnologija je progresivno olakšala istraživanje Arktika, a 52 ledolomca su stigla do Severnog pola između 1977. i 2004. Trinaest od tih putovanja bilo je posvećeno naučnim istraživanjima; preostalih 39 je bilo za turiste.
Tokom poslednje decenije, povlačenje Arktičkog okeana i produženo leto dodatno su podstakli krstarenje Arktikom. U periodu od 2013. do 2019. godine, broj jedinstvenih turističkih brodova koji uplovljavaju na Arktik porastao je sa 77 na 104. Kapacitet tih brodova, na godišnjem nivou, porastao je sa 74.177 na 91.166. To su skromne brojke — ipak je više ljudi posetilo Veneciju tokom uskršnjeg vikenda — ali stabilan rast izaziva zabrinutost zbog turizma i prekomernog turizma.
Postoje dobri razlozi za brigu. U slučaju izlivanja goriva, curenja kanalizacije ili druge nesreće, postoji malo infrastrukture za čišćenje nereda. Veći brodovi za krstarenje znače veći uticaj ljudi na žarišta divljih životinja, menjajući ponašanje životinja i potencijalno gazeći floru i oskudna staništa.
Konačno, arktički turisti i operateri ne mogu zanemariti njihov uticaj na klimu. U 2016. godini, emisije ugljenika povezane sa turističkim transportom (avioni, brodovi, automobili i druga transportna sredstva) predstavljale su oko 5% ukupnih globalnih emisija. Emisije doprinose globalnom zagrevanju i topljenju mora, stvarajući više mogućnosti za krstarenje Arktikom. To je opaki krug povratnih informacija koji služi da podstakne još više turizma, posebno bogatih turista u potrazi za pejzažima koji nestaju.
Ali potencijal za štetu treba posmatrati kao razlog da se krstarenjima Arktikom upravlja mudro, a ne da ih se sramoti i zaustavlja. Više od jednog veka, očuvanje divljih mesta i životne sredine podrazumevalo je obezbeđenje stalne ponude posetilaca. Ti posetioci ne samo da stvaraju ekonomske podsticaje za očuvanje divljine koja se smanjuje, već stvaraju i izborne jedinice koje žele da ih zaštite. Sir Dejvid Atenborou, čuveni britanski prirodnjak i TV ličnost, najbolje je to rekao kada je čuveno primetio: „Niko neće zaštititi ono do čega im nije stalo; i nikome neće biti stalo do onoga što nikada nisu iskusili.”
Arktiku su potrebni ljudi koji brinu o njemu. Morski led će nastaviti da se topi, možda sve brže, u budućnosti. Arktički savet — neobavezujuća organizacija osam arktičkih nacija koje bi mogle da unaprede razumne turističke propise — posustaje zbog ruske invazije na Ukrajinu, prenosi Bloomberg.
Turisti, čak i oni koji sebi mogu priuštiti kartu od 126.000 dolara za luksuzne ledolomce, ne mogu sami da zaustave klimatske promene i propadanje staništa. Ali nisu ni oni nemoćni. Tokom prošlog veka, bogati turisti posvećeni divljim mestima igrali su ključnu ulogu u očuvanju, od šuma Nepala do ranih godina sada veoma popularnog sistema nacionalnih parkova SAD. Arktik i njegove pristalice mogli bi učiniti i gore nego da se sprijatelje sa elitama koje vole luksuz i zadivljenim morskim ledom na putu ka Severnom polu.
To ne znači da kompanije za krstarenje treba da dobiju besplatnu propusnicu o tome kako se ponašaju u vrhu sveta. Trgovačko udruženje, Udruženje operatera krstarenja na Arktiku, razvilo je smernice održivosti za krstarenja Arktikom i predstavlja i sertifikuje većinu operatera krstarenja Arktikom.
Među ostalim zahtevima, očekuje se da turistička krstarenja doprinesu nauci i istraživanju dok rade na čistim, održivim brodovima. Le Commandant Charcot, u vlasništvu francuskog operatera krstarenja Compagnie du Ponant, opremljen je sa dve naučne laboratorije i nekoliko naučnika (koji takođe drže predavanja putnicima) i može poslužiti kao primer drugim arktičkim brodograditeljima i turoperatorima.
Kako se svet zagreva, putovanje na Arktik biće skup luksuz. Ali to je karta koja bi mogla da odvede čovečanstvo ka hladnijoj budućnosti.
Kurir.rs