Novi Zeland beleži rekordan broj smrtnih slučajeva od korone, a novi talas zaraze omikronom varijantom pokazao se posebno pogubnim za stariju populaciju, preneo je u petak Rojters.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, za sedam dana do 16. jula od korone je umrla 151 osoba, dok je u najgoroj nedelji prethodnog talasa u martu umrlo 115 osoba. U poslednja 24 sata od novog korona virusa umrlo je 26 osoba, starijih od 60 godina.
U novom talasu zaraze na Novom Zelandu, zemlji sa 5,1 milion stanovnika, preovlađuje omikronska podvarijanta BA.5. Za nedelju dana zabeleženo je 64.780 aktivnih slučajeva, ali nadležni tvrde da veliki broj zaraženih nije prijavljen. Međutim, postavlja se pitanje, kako je moguće da je odjednom došlo do tako rekordne stope smrtnosti?
Novi Zeland je bio poznat po brzom odgovoru na pandemiju: veoma stroga ograničenja i visoka stopa vakcinacije smatrani su primerom borbe protiv Covid-19. Pomogla je i geografska izolacija, koja je omogućila da se izbegne talas pandemije.
Vlada Džasinde Ardern odustala je od politike nulte kovida, zbog čega je nacija dobila nadimak 'pustinjačko kraljevstvo', prošle godine nakon što je stanovništvo bilo snažno vakcinisano, sa osam od 10 ljudi koji su sada dvostruko vakcinisani. Od tada se infekcija nemilosrdno širi.
Stručnjaci su za MailOnline rekli da je trenutna visoka stopa smrtnosti rezultat niske stope zaraze na Novom Zelandu zbog strogih ograničenja korone. Naime, smatraju da su mere odložile „neizbežne” infekcije koje bi mogle da izgrade imunitet.
Profesor Pol Hanter, stručnjak za zarazne bolesti na Univerzitetu Istočne Anglije, rekao je za MailOnline da je Novi Zeland „prošao bolje od većine zemalja koje su u početku sledile strategije „nulte infekcije“, jer je ovaj pristup značio da mnogi ljudi imaju dobru zaštitu od ozbiljne bolesti i smrti kada ograničenja se ukidaju.
Ali primetio je da hibridni imunitet — vakcinacija i prethodna infekcija — pruža najbolju zaštitu od teških bolesti i smrti.
Do ovog meseca, veći procenat ljudi na Novom Zelandu je primio samo dve doze vakcine i nije imao prethodnu infekciju, u poređenju sa, na primer, Ujedinjenim Kraljevstvom gde se smatra da je velika većina ljudi imala koronu, rekao je profesor Hanter.
„Sumnjam da ovo doprinosi trenutnoj stopi smrtnosti na Novom Zelandu, koja je dvostruko veća od one u Velikoj Britaniji. U prvom talasu na Novom Zelandu, zaštita vakcinom je i dalje bila dobra, ali sada je dovoljno oslabila da poveća stopu smrtnosti u odsustvu ogromna većina ljudi koji su se već oporavili od kovida“, dodao je profesor.
Profesor Robert Dingvol, sociolog sa Univerziteta Notingem Trent i bivši savetnik vlade, rekao je za MailOnline da su stručnjaci već dugo govorili da bi bilo pravednije proceniti odgovore zemalja dve godine nakon početne epidemije.
„Novi Zeland je bio u stanju da spreči rane talase infekcije strogim kontrolama dok su druge zemlje razvijale i testirale vakcine. Međutim, na kraju, zemlja nije uspela da izbegne osnove covida – da je rizik od smrti usko povezan sa godinama, da vakcinacija ublažava, ali ne sprečava infekciju i da izlaz iz pandemije leži u imunitetu stečenom i vakcinacijom i infekcijom“, rekao je on.
„Politika Novog Zelanda je zapravo samo odložila neizbežne smrti među njegovom populacijom uz značajnu cenu za ekonomiju“, dodao je on.
Ali dr Sajmon Klark, stručnjak za zarazne bolesti na Univerzitetu u Redingu, rekao je za MailOnline da Novi Zeland ima visok nivo zaštite od kovida. Oko 80 posto ljudi je dvostruko vakcinisano, u poređenju sa 75 posto u Velikoj Britaniji i 67 posto u SAD.
"Svaki imunitet na nivou celokupne populacije koji je mogao da se stekne na početku pandemije, po cenu mnogih smrtnih slučajeva, do sada bi nestao. Potrebno nam je bolje razumevanje ponašanja virusa pre nego što možemo da izvučemo zaključci“, rekao je on, dodajući da varijanta virusa koji kruži na Novom Zelandu može biti manje osetljiva na vakcinu ili će tamošnjoj starijoj populaciji možda biti potrebna dopunska vakcina.
Klinike opšte prakse, hitne službe i bolnice su pod pritiskom, ali je broj hospitalizacija trenutno nešto manji nego u martu. Iako vlada još ne uvodi ograničenja kretanja i obavezne maske u školama, šefica ministarstva obrazovanja Jona Holsted rekla je u četvrtak da je ministarstvo savetovalo školama da uvedu nošenje maski što je više moguće kada se deca vrate sa raspusta sledeće nedelje.
"Poštovanje politike nošenja maski može biti izazov, ali tražimo da preduzmete mere što je pre moguće kako biste ojačali svoju politiku nošenja maski“, rekla je ona.
Kurir.rs/Net.hr