Misteriozna i tajenstvena tvrđava Maglič odoleva već vekovima, ali isto se ne može reći za most do nje na Ibru koji je odnet u poplavama pre dve godine i jedini prelaz do istorijskih utvrda sada je imrpovizovana sklela kojom upravlja meštanka Mileva Luković. Njana kuća nalazi se u selu Jovovo smeštenom u neposrednoj blizini trvđave Maglič, ali kad reka nabuja ni ona ne želi da razikuje život veslajući preko divljih virova i preko zime živi u Кraljevu.
"Od kako je most srušen, situacija je zaista preteška. Ibar je nepredvidiva reka, zato upravljam skelom samo tokom prolećnih i letnjih meseci. Muka vas natera na ono što nikad i ne biste pomislili da ćete raditi. U skelu može stati nekoliko ljudi u zavisnosti od kilaže da se ne prevrne", započinje priču ova hrabra žena za RINU.
Sa njom je uvek i partner Jovo koji je invalid. Njamu je put do kuće na Magliču još teži, jer nakon što siđe sa skele mora na štakama da ide do kuće.
"Život bez prilaza i mosta je nikakav. Zamislite kada namirnice morate da nosite na rukama u čamcu koji je nestabilan kako bi prešli preko reke, pa čak i građevinski materijal. Ne daj bože da nekom zatreba lekarska pomoć, morali bi da idu okolo pet kilometara kako bi nekome spasili život. Ono čega se mi najviše plašimo je što na ovom kamenjaru ima previše zmija i pitanje je trenutka kada će nekoga ujesti a zamislite da tako nekoga koje je otrovan prevozite u čamcu", rekao je Jovo.
Most na Ibru je postojao u vidu sajli, metalnih stubova i železničkih šina i koristio se preko 15 godina. Pre dve godine kada je Ibar narastao, odneo ga je i odsekao trvđavu od magistrale. Tvrđava Maglič jedan je od najznačajnih kulturno-istorijskih spomenika u Srbiji, izgrađena u 13. veku. Njagovu gradnju započeo je kralj Uroš kako bi od neprijatelja spasio manastire Žiču, Studenicu i Sopoćane. U narodu je poznata kao Dolina vekova i Jerinin grad i ima ogroman turistički potencijal, koji sada u nedostatku adekvatnog prelaza ne može ni da se razvija. Mileva je ta koju posetioci zovu u nadi da će im izaći u susret i prevesti ih preko Ibra kako bi videli Mgalič. Do sada je prevezla na stotine entuziajsta koje ništa ne može sprečiti da obiđu ovu srednjovekovnu tvrđavu, ali turista bi bilo mnogo više da je sam prevoz do nje lakši.
"U zavisnosti od broja ljudi koji želi da pređe, moram i po nekoliko puta dnevno da ih vozim, a kasnije dogovorimo vreme povratka i ja ih čekam. Turistima nije važno koliki je vodostaj Ibra, mnogo puta ne može da se pređe zato što je plitak, a kada su kišni dani sva voda sa okolnih planina se sliva, pa ljudi slegnutih ramena okrenu se i odu jer neće da ugrožavaju sebi život", rekla je Mileva Luković.
Ova sposobna žena odlučila je da sebi bar malo olakša i da se ne vraća nekoliko puta po turiste kako bi ih prevezla na drugu stranu Ibra. Sada pokušava da osposobi staru skelu u koju će moći da stane oko 50 uputnika, a proteklih dana ju je renovirala o sospstvenom trošku. Planira da je postavi na reku i poveže sa sajlom koju su donirali ljudi sa Кopaonika
Ipak, jedino trajno rešenje za Milevu, nejnog muža invalida ali i za stotine turista jeste ponovno stavljanje mosta u funkciju. Tada bi živnuli meštani, ali i ova fantastična lokacija koja je sada uskraćena za veliki broj posetilaca.
Kurir.rs/RINA