Papa Franja izuzeo je ličnu prelaturu Opus Dei iz nadležnosti Dikasterije za biskupe i podvrgnuo ju je Dikasteriji za kler.
Istovremeno, piše Jutarnji list, odredio je da prelat Opusa Dei više ne može da bude postavljen za biskupa, niti na tu dužnost može da bude imenovan biskup. Prelat će od 4. avgusta biti sveštenik, "apostolski praabeležnik", odnosno mosinjor.
Tim promenama, papa je promenio apostolsku konstituciju koju je Jovan Pavle drugi doneo pre 40 godina.
Prve reči nogo dokumenta "Ad charisma tuendum" naglašavaju "potrebu da upravljanje" Opusom Dei "bude zasnovano više na harizmi nego na hijerarhijskoj vlasti".
Sadašnji prelat Opusa Dei Fernando Okaris odmah je odgovorio pismom u kojemu prihvata i podržava papinu odluku i njegove motive, naglašavajući da za harizmu Opusa Dei nije nužno da prelat bude biskup, iako su biskupki Alvaro del Portiljo (umro 1994) i Havier Ečevarija (umro 2016) dali "plodove crkvenog zajedništva".
Lična prelatura, forma koju je uveo Drugi vatikanski savet, znači dijecezu bez teritorija. Opus Dei je osnovao sv. Hozemarija Eskriva de Balager, pozivajući ga na širenje harizme (Božjeg dara posredovanog Duhom svetim) koja se sastoji u širenju ideala svetosti u svakodnevnom svetu, u profesionalnom radu katolika laika, te u uobičajenim okolnostima.
Opus Dei je bio kritikovan kao "katolička masonerija", a Eskriva je bio optuživan da je fašista. Među najžešćim kritičarima bili su isusovci, čiji je član i sam papa.
Kurir.rs/Jutarnji list