Brak i život Elizabete Trokmorton i Voltera Rolija bio je kontroverzan. Par se venčao skoro tajno 1591. godine a spekulisalo se i da su začeli dete pre venčanja, a uspeli su i da naljute kraljicu Elizabetu I zbog toga što nisu tražili njenu dozvolu za brak.
Roli, istraživač i pesnik, bio jedan od miljenika kraljice Elizabete I, dok je Elizabeta imala visok status kao dvorska dama, a takođe je bila rođaka kraljičine pokojne maćehe Katarine Par, šeste žene Henrija VIII.
Navodi se da je bila inteligentna, hrabra, strastvena i veoma iskrena osoba. Stoga nije iznenađenje što se zaljubila u avanturističkog Voltera Rolija, koji je već putovao nadaleko i naširoko kada su se upoznali.
Po predanju, upravo je on bio taj koji je u Englesku, sa jednog od svojih putovanja, doneo krompir, a bio je i jedan od prvih pojedinaca koji su popularizovali pušenje duvana u Engleskoj.
Par je odbio da se izvini ili da traži kraljevsko pomilovanje zbog svog brzopoteznog venčanja, što je bilo potpuno suprotno od onoga što je kraljica Elizabeta I očekivala da urade. Oboje su utamničeni u londonskom Taueru. Roli je otkupio njihovu slobodu, ali su proterani sa dvora.
Naredne godine bile su teške za Rolijeve. Umro im je sin Damerej, najverovatnije od kuge. Njihovo drugo dete, dečak koga su krstili očevim imenom - Volter, rođen je 1593. Pošto je ser Volter često bio odsutan, na Elizabetu, zvanu Bes, pale su brojne obaveze i odgovornosti.
Kraljica Elizabeta I umrla je 1603. godine, što je rezultiralo Unijom kruna, kada je škotska dinastija Stjuarta nasledila presto. Putovanje koje je Bes preduzela da upozna novu kraljicu Engleske bilo je bezuspešno. I novi monarh čuo je za “zloglasni par” pa su Rolijevi opet ostali izopšteni iz visokog društva.
A onda je situacija postala još gora - Voler je dopao zatvora zbog navodne umešanosti u zaveru protiv novog monarha, kralja Džejmsa I. Dok je on bio u tamnici, rođen je njihov treći sin i Elizabeta je ponovo bila sama.
Tražeći Eldorado…
Volter Roli ostao je u zatvoru narednih 13 godina. Za vreme tamnovanja pisao je poeziju i započeo svoju “Istoriju sveta”, koju nije dovršio. Pušten je tek 1616. Bes je uvek ostala odana mužu, bez obzira na sve.
Kralj Džejms I je 1617. pomilovao Rolija i bilo mu je dozvoljeno da krene na drugu ekspediciju u Južnu Ameriku da nastavi potragu za čuvenim zlatnim gradom - Eldoradom. Neki istoričari danas misle da je upravo obećanjem da će pronaći zlato Roli otkupio svoju slobodu.
Ekspedicija je doživela neuspeh. Ser Volter je ponovo uhapšen. Kao izgovor je poslužila činjenica da su njegovi ljudi opljačkali špansku ispostavu dok je tražio Eldorado. Taj čin, ne samo što Rali nije podržao, već je bio u suprotnosti sa mirovnim sporazumom koji je potpisan sa Španijom 1604. godinu dana nakon smrti Elizabete I.
Ovoga puta, kazna je bila - smrt!
"Lek za sve bolesti i bede", reči koje je ser Volter Roli izgovorio na dan pogubljenja, 29. oktobra 1618, zapisane su za potomstvo.
- Krenimo. U ovom času hvata me groznica, a ne bih dozvolio da moji neprijatelji pomisle da sam se tresao od straha, rekao je dželatu.
Dozvoljeno mu je da vidi sekiru koja će mu odrubiti glavu, a tada je rekao: “Ovo je oštar lek, ali je lekar za sve bolesti i bede”.
Rolijevi biografi su zapisali da je u odsutnom trenutku dželat oklevao. Istraživač mu je tada rekao: “Čega se bojiš? Udari, čoveče, udari!”
Nakon ser Volterove smrti, Bes se svim silama trudila da skine ljagu sa imena svog muža i ispravi nepravdu koja ga je koštala života. Ispostavilo se da je Roli pogubljen samo zato što je španski ambasador to zahtevao a kralj Džejms nije imao mnogo izbora.
Bes je bila izuzetno uspešna u svojim nastojanjima. Uspela je da izdejstvuje da Roli bude rehabilitovan što je omogućilo da njihov jedini preživeli sin nasledi imovinu svog oca.
Lordovi su mi dali njegovo telo, iako su mi uskratili njegov život
“Lordovi su mi dali njegovo telo, iako su mi uskratili njegov život“, napisala je Elizabet Trokmorton, supruga ser Voltera Rolija, nakon njegovog pogubljenja.
Njegova glava je bila balsamovana i vraćena njegovoj supruzi, a odana Bes je odlučila da je stavi u somotnu torbicu koju je nosila sa sobom još tridesetak godina - sve dok i sama nije umrla.
Iako danas ne možemo biti sigurni da je Bes zaista nosila baršunastu torbu sa muževljevom glavom celog života, to je priča koja se često priča. Može se pretpostaviti da je sa njom prvobitno bila sahranjena, jer izveštaj iz 1740. godine kaže da je posle Besine smrti Rolijeva glava vraćena u njegovu grobnicu u Vestminsteru. Problem je u tome što je još uvek nejasno gde je Volter Roli sahranjen, pa je samim tim i lokacija glave nepoznata.
Čini se da je Elizabetin zahtev da dobije muževljevo telo nakon njegove smrti odobren, tako da je ona izabrala mesto sahrane za njega. Izvori sugerišu da je muževljevu glavu imala sa sobom u trenutku smrti, do poslednjeg momenta odbijajući da se odvoji od muža kojeg je toliko volela i izgubila na tako nepravedan način.
Kurir.rs/History of Yesterday/Istorijski zabavnik