Odgovornost - reč koja nije bliska rukovodstvu Partizana. Nemaju je u svom rečniku. Nižu se godine katastrofalnih rezultata crno-belih, a oni i dalje sede u svojim foteljama i svi su im krivi osim njih samih.
Upravljačka pozicija u Humskoj ulici sa sobom nosi ogromnu obavezu. Armija navijača to zahteva. Jedna loša sezona, pa druga, treća, četvrta, peta... Koliko Partizan treba da posrne da bi se Vazura, Vučelić i Ilijev dotakli i svoje odgovornosti u svemu tome.
Mnogo je maski bačeno navijačima Partizana u lice. Oni su to, naravno, prepoznali i zato stadion zvrji prazan. Zato su Grobari totalno razjedinjeni, sporadično pružaju podršku timu, negativna energije se oseti na svakom koraku... Nova maska u vidu smene Stolice nije izlaz iz ćorsokaka u koji je došao Partizan. Trener nije kriv, već oni koji su ga doveli na tu poziciju.
Nije Partizanu rival Crvena zvezda. Partizan je sam sebi najveći protivnik. Nije Partizan prosuo bodove protiv Crvene zvezde. Prosuo ih je protiv Radničkog i TSC. Partizan je miljama daleko od najvećeg rivala, a najveću odgovornost za to snosi uprava kluba iz Humske.
Ući u istorijsku sezonu srpskog fudbala sa ovako skromnim timom i trenerom... Fudbaler koji ne igra u Čukaričkom dolazi u Partizan i postaje odmah starter... Trener koji posle blamaže protiv TSC izjavljuje da je vidno poboljšanje u igri u odnosu na Niš...
I na kraju, a trebalo bi da bude na početku - uprava kluba koja i ne pomišlja da je ona za bilo šta kriva.
Kurir sport / Miloš Bjelinić