Već smo popunili pola kapaciteta bolnice, a tek nam sledi pik talasa sa 10.000 do 15.000 zaraženih na dnevnom nivou. Brine me da li će bolnice Karaburma i Batajnica biti dovoljne da zbrinemo pacijente iz Beograda u ovom letnjem periodu, a siguran sam da na jesen nećemo i da će neki veći kliničko-bolnički centri morati da uđu u kovid sistem. U bolnici su isključivo ugrožene kategorije - stariji i s pridruženim bolestima koji nisu primili četvrtu dozu vakcine iako im je jasno preporučena. Imunitet traje oko tri meseca, pa iako imaju tri doze, sada kao da nisu ni vakcinisani, kaže u intervjuu za Kurir pukovnik doc. dr Ivo Udovičić, komandant vojne kovid bolnice Karaburma.
Koliko pacijenata imate?
- Pre talasa bili smo na svega sedam pacijenata, a sada ih je već 47. Iako smo približno na 50 odsto kapaciteta bolnice, ovo je u odnosu na broj angažovanog osoblja maksimalna popunjenost. Nismo očekivali ovaj letnji talas i ovoliko veliki broj prijema, ljudi su nam na godišnjim odmorima, mnogi koriste i stare koje nisu mogli ranije. I insistiram da im ne prekidamo odmor, treću godinu zdravstveni radnici podnose ogroman teret, a još nas čeka i jesen s punom bolnicom.
Kakav je profil sadašnjeg kovid pacijenta?
- Pre talasa i dok je bio nizak intenzitet epidemije pacijenti su bili starosti od 80 do 90 godina, a sada se ta granica malo spušta, dolaze i mlađi od 70, dok najmlađi ima 57 godina, ali i operisanu malignu bolest. Sadašnji pacijenti imaju godine i pridružene bolesti, uglavnom su slabo pokretni, teški plućni, srčani, bubrežni, onkološki bolesnici. I svi s teškim kliničkim slikama kovida. Većina je na kiseoniku, čija je potrošnja, istina, sada manja, ali svi imaju obostranu upalu pluća, i i dalje umiru. U intenzivnoj je uvek 10% pacijenata (tokom delta soja bilo je i do 20%), pa ih je sada četiri, od kojih tri na respiratoru. Mnogo je pacijenata iz drugih bolnica.
Sada je ključni problem zaražavanje u bolnicama?
- Da, to je ključni problem. Punite bolnice i kada pacijente nabijate u zatvoreni kolektiv, dovoljno je da jedan donese koronu, a oni su najprijemčiviji za zaražavanje
Pacijenti moraju da budu negativni da bi legli u bolnicu. Jeste da i tako može da promakne neko pozitivan, ali reklo bi se da su ovde pre krivci zdravstveni radnici, koji ni maske ne nose, a i ne testiraju se?
- Toga sigurno ima, niko ne može da kaže da nema. Da svi zdravstveni radnici poštuju mere, da svi nose maske i rukavice, brišu ruke alkoholom, drugačije bi bilo. Ogromna većina njih je mlađa populacija koja može da donese virus, a da nema nikakve simptome. Primili smo deku od 96 godina, koji me pita: "Otkud meni korona kada nigde ne idem?" Ali mu dolaze unuci. E, to je problem. Da nemamo stariju populaciju, možda bismo mogli i da proglasimo kraj epidemije. Klinička slika kod mlađih je nikakva ili slaba - temperatura dva dana, bol u grlu, mnogo blaže od gripa.
Pa može da bude rigorozno poštovanje mera u bolnicama.
- To treba i uraditi. U svakoj bolnici postoje epidemiološke mere i njihov nadzor i čak mislim da oni koji to rade dobro rade svoj posao, ali da ih osoblje ili uprave baš i ne slušaju. Shvatam potrebu da se što više uradi, ali kada neko uđe u bolnicu, pa ga još i operišete, a na to dobije kovid, pitanje je šta smo uradili tom pacijentu. Da li je dobro što smo ga operisali u vreme pika talasa ako je moglo da sačeka. Kada je pik epidemije, svaki epidemiolog će vam reći da praznite bolnice ili da budu maksimalno popunjene 50 odsto, uz to da i osoblje i pacijenti poštuju sve mere. Ti pacijenti su najugroženiji, a sada je veliki rizik da osoblje unese koronu u bolnicu.
Epidemiolozi tek za dve nedelje očekuju pik, a već imamo više od 4.000 novozaraženih za dan.
- Mislili smo da će ovaj talas krenuti u drugoj polovini avgusta, a poranio je mesec dana u celom svetu, pa i kod nas. Pik će se osetiti kada budemo imali između 10.000 i 15.000 zaraženih na dnevnom nivou. Stići će i jesen, uslovi pogoduju virusu, pa možda nećemo ni imati zaravnjenje i pad broja zaraženih. Možda će ovaj talas praktično da se nastavi na jesenji, pa tamo do Nove godine, kada će brojevi da padaju, pa u januaru ponovo da rastu.
I uvek zvanične brojke množimo bar sa pet da bismo videli stvarni broj novozaraženih?
- I uvek brojke množimo sa pet. Međutim, nama je bitan broj hospitalizovanih u kovid bolnicama i broj onih koji se zaraze u bolnicama. I na to moramo da se fokusiramo, da sprečimo zaražavanje u bolnicama. I da u piku talasa izbegavamo da idemo kod starijih, moramo ih čuvati.
Bar ovaj BA.5 soj omikrona, koji dominira kod nas, razvija najslabiju kliničku sliku do sada?
- Jedina srećna okolnost je da je klinička slika za ogromnu većinu ljudi praktično blaga. Ali opet nam se pune kovid bolnice. Dobra stvar je da je prosečno lečenje kraće. Za delta soj bio je 11-12 dana, a sada je 8-10. Praktično na svakih 12 dana dobijemo dva dana, što mnogo znači zbog prijema pacijenata u bolnicu.
Brine li vas ovaj kentaur, odnosno BA.2.75 podvarijanta omikrona?
- Ne, ne brine me nijedna podvarijanta omikrona. Samo me brine da li ćemo mi i Batajnica biti dovoljni da zbrinemo pacijente iz Beograda, da li će Kruševac biti dovoljno veliki za deo Srbije koji pokriva ili Mišeluk za Vojvodinu. Bićemo na ivici u ovom letnjem talasu. Kod nas je 140 kreveta, ako i drugu, manju zgradu počnemo da koristimo, a Batajnica ima 907, ali može još da dodaje, možemo oko 1.100 pacijenata da zbrinemo. Sada dva odsto zaraženih završi u bolnici (kod delte je išlo i do 10%), pa Batajnica na oko 4.000 novozaraženih ima između 20 i 35 prijema dnevno. Sve dok dnevne brojke budu do 10.000, mislim da ćemo moći sami, a potom, naročito u septembru, sigurno će biti potrebna ispomoć neke od većih bolnica.
Je li uopšte smisleno sada se vakcinisati?
- Apsolutno da za ugrožene kategorije, za koje smo još prošle godine preporučivali četvrtu dozu. Sada u bolnici imamo samo jednog pacijenta sa četvrtom dozom. A treću su svi primali do kraja novembra 2021, od kada je prošlo osam meseci. Od početka epidemije talasi nam dolaze na svaka tri meseca, koliko traje prirodni ili vakcinalni imunitet. I sad, posle osam meseci, oni s tri doze kao da nemaju ništa, kao da nisu vakcinisani. I to je problem. Četvrtu dozu trebalo je da prime u martu ili aprilu. Ali čim prođe talas, svi zaborave da to nije kraj. Pa ajde, vakcinisaće se ove nedelje, pa za 15 dana, pa za 15 dana... I propustili smo tu četvrtu dozu. Najgora opcija je kada se ljudi vakcinišu u piku epidemije, kad je ogroman broj zaraženih. Dobiće koronu, pa će reći da je to zbog vakcine, kao što se već dešavalo. Ali opet treba potencirati da se vakcinišu četvrtom dozom.
A je li realno vraćanje nekih protivepidemijskih mera?
- Ne, čak se ni ja ne bih saglasio s tim, iako sam lekar i po prirodi neko ko treba da ih preporuči, jer je ovaj soj toliko zarazan da čak ni maska ne pomaže.
Ni N95?
- N95 da, ali to su skupe maske, a efikasne samo četiri sata. A i ljudi stalno skidaju, vraćaju maske. Uz to, leto je, svi se masovno druže i putuju, uvođenje zabrana je nemoguće.
Sada ćemo se svi prokužiti?
- Da pustimo prokužavanje, značilo bi da pustimo brojeve između 20.000 i 30.000 na dnevnom nivou. Oni koji vode računa o sebi treba da ih nose, nema potrebe da država više uvodi mere. Posle tri godine nema čoveka, pa čak ni deteta, koji ne zna mere zaštite. To je sada zaista delo lične odgovornosti. Već sada na ulici ima više ljudi koje nose maske nego ranije. A mladi nemaju više odgovornost prema sebi, već prema drugima. Oni su nosioci virusa a da to ni ne znaju, a idu kod baba i deda, starijih.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić