Kriza se ponovo nadvila nad Italijom jer je predsednik Italije Serđo Matarela raspustio oba doma parlamenta. Italijani će, prvi put posle Drugog svetskog rata, na jesen izaći na birališta, i to osam meseci pre punog isteka mandata parlamentarnog saziva.
Sve je kulminiralo 14. jula, kad je Dragi podneo ostavku jer je jedna od članica vladajuće koalicije iz Pokreta 5 zvezda odbila da glasa za zakon koji bi građanima olakšao svakodnevni život. Predsednik Matarela je ostavku odbio i primorao Dragija da prvo u Senatu, a potom u Predstavničkom domu potraži poverenje. Procedura je okončana u sredu uveče, na prvom koraku u Senatu, gde su Pokret 5 zvezda, Napred Italija i Liga odbili da podrže Dragija.
Sa sadašnjim izbornim zakonom, desničarski savez (Braća Italije, Liga, Napred Italija) ima velike izglede da trijumfuje. Lako je moguće da će, i u Predstavničkom domu i u Senatu ostvariti dvotrećinsku većinu, koja bi im omogućila promenu Ustava bez obaveze potvrđivanja na referendumu.
Mesto premijera pripašće onoj stranci koja u okviru pobedničke koalicije dobije najviše glasova. Tome je trenutno najbliža Ðorđa Meloni, liderka neofašističke stranke Braća Italije.
Levi spektar je, kako sada stvari stoje, u komplikovanoj situaciji. Samo objedinjeni savez koji bi uključivao Pokret 5 zvezda, Demokratsku stranku i manje političke partije levog centra i centra može parirati desnici. Međutim, trvenja koja su dovele do pada Dragijeve vlade pokazuju da je partnerstvo Demokratske stranke i Pokreta 5 zvezda malo verovatno.
Koalicija levih partija s Demokratskom strankom u srcu značila bi kontinuitet Dragijeve vlade. Takva vlada bi nastavila da sprovodi reforme koje je Dragi pokrenuo.
Ugledni ekonomista i bankar, bivši predsednik ECB Mario Dragi postao je premijer pre 18 meseci. Podržala ga je široka koalicija koja je uključivala Demokratsku stranku levog centra, levi populistički Pokret 5 zvezda, ultradesničarsku populističku stranku Liga i umereno desnu konzervativnu partiju Napred Italija. Od ključnih političkih snaga u zemlji samo ga Braća Italije nisu podržala.
Italija se u tom trenutku suočavala sa užasom pandemije, ogromnim javnim dugom, političkom paralizom, zbog koje je bilo nemoguće krenuti u nužne i bolne reforme energetskog sektora, poreskog sistema, katastra, zakona o konkurenciji...
Dragijeva vlada nacionalnog jedinstva obezbedila je zemlji političku stabilnost i mogućnost povlačenja 191,5 milijardi evra od EU za oporavak od pandemije. Dragi je umnogome promenio sliku Italije i ojačao njen međunarodni uticaj. Postao je jedna od vodećih ličnosti evropske politike. Čvrsto se zalagao za zajedničke odgovore vezane za energetsku krizu, te pomoć državama i građanima EU u suočavanju s posledicama brutalne ruske invazije na Ukrajinu. Podržao je snažne sankcije EU prema Moskvi i bio jedan od zagovornika da se Ukrajini ponudi status kandidata za članstvo u EU.
Dragijev odlazak zadaće veliki udarac Italiji i EU uoči veoma teškog perioda koji sledi. Kad se podvuče crta, Mario Dragi je ostavio Italiju u neuporedivo boljoj poziciji u odnosu na onu koju je zatekao kad je postao premijer u februaru 2021.