ŠTA SE DIGLA FRKA ZBOG PARADAJZ TURIZMA? Gledajte svoja posla, uživajte u šampanjcu na jahti i PUSTITE DRUGE DA LETUJU KAKO MOGU!
Oni koji se podsmevaju sendvičima na pesku često su i sami isti, ili su nekada bili, samo što to kriju. Ne zaboravite jedno: koliko klope na plaži, toliko ljubavi!
Ovog leta se baš mnogo priča i piše o paradajz turizmu, načinu letovanja gde ljudi gledaju da što jeftinije prođu na moru.
To znači da jedu na plaži, a šta bi drugo jeli nego suhomesnate proizvode, paštete, barena jaja i uz to, naravno - paradajz! Ima i voća, lubenica, slatkiša, mešaju se s peskom i šljunkom, deca vrište i trče po sendvič koji ih čeka na peškiru pored losiona za sunčanje, majke ih dozivaju da izađu iz vode da jedu, a onda onako musavi ponovo trče u more.
Sa strane ih sa prezirom posmatraju oni koji posle kupanja idu u svoj hotel na ručak ili biraju neki od restorana.
Gledaju ih i inostrani turisti, nemački kobasičari i slični, koji cele godine štede za letovanje, uplatili su skup aranžman i onda sa belim soknama, u sandalama, šetaju i slikaju se.
Tako je i došlo do podele na one koji letuju "kao ljudi" i na "paradajz turiste", koji, dakle, ne letuju kao ljudi, već kao sirotinja koja bi da se domogne mora po svaku cenu. Sociolozi sada pričaju da je izraz nastao devedesetih godina, kada su ratovi opustošili porodice, ali to je daleko od istine.
Još u bivšoj Jugoslaviji postojali su paradajz turisti, već šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je slavna radnička klasa išla na more svakog leta, a skoro svaka firma imala svoje odmaralište. I ništa se nije promenilo osim sloma socijalizma.
Novi sistem još više je raslojio društvo, tako da danas imamo prave paradajz turiste i one koji se prave da to nisu. A kakva je razlika između onih koji jedu hranu na peškiru i onih koji zaglabaju pljeskavice, pice, pomfrit i hamburgere u ležaljci? Nikakva! Brza hrana spada u socijalno dno, ali - šta ima veze, važno je da ne sede na pesku ili sitnom kamenju koje žulja.
Posebna kategorija su oni koji nose tonu hrane od kuće, iz mesta odakle su pošli. Na čekove ili odloženo plaćanje kupuju se dugotrajne kobasice, kačkavalj, slatkiši, konzervirana hrana i salate u teglama. Puni su im gepeci na granicama zemalja gde se to može uneti. Na taj način trošak na moru svodi se na sladolede, neki mali izlazak u kafić, poneko parče pice kupljeno na džadi i... nakon toga sledi spavanje.
Osim kupanja i sunčanja, motiv im je da se vrate što više pocrneli, odmah obuku bele košulje i haljine, da svi vide kako su bili na moru. A ko su oni koji sebe ne smatraju paradajz turistima? Oni koje je bog letovanja pogledao?
To su oni koji sebe odvajaju od siromašnih, i to je tačno. Postoje ljudi koji imaju kuće na moru, ne plaćaju smeštaj, pa mogu da jedu šta i kako hoće. Oni su na svom terenu, manje ili više luksuznom, sebe doživljavaju kao meštane i obično imaju neki čamac ili brodić za uživanje. Paradajz turisti svakako nisu oni koji mogu da plate da ih neko drugi služi na skupim egzotičnim destinacijama, gde se leži na vodi pod baldahinima i gde im crnoputa posluga donosi i odnosi sve što im padne na pamet, od koktela do hrane, i gde ne moraju da mrdnu prstom da bi se proveli kraljevski.
Otmeni su i ljudi koji letuju u najskupljim hotelima, pa iako imaju redovne, debelo plaćene skupe obroke, nonšalantno ih preskaču i izađu na večeru gde im je volja. Nju plate iz svog džepa, slobodni da rasipaju novac ako im je ćef - jer ga imaju.
A šta tek reći za one sa jahtama, koji ispijaju pića na palubi u marini, dok ih obični paradajz turisti gledaju sa obale kao da su film? Takvi se kupaju na otvorenom moru, njihov skiper zna gde je voda najlepša, onda podignu sidro i usidre se u nekoj drugoj marini, svesni da se razlikuju od običnog puka. Da li to zaista znači letovati "kao čovek"?
Mnogi znaju da se ne treba podsmevati paradajz turistima, ali ipak to čine. Neko na sav glas, a neko svoj stav o njima pokazuje ironično, iako svi znamo da isključivo novac odlučuje kako ćemo da provedemo odmor. Jer svi bismo letovali kao bogataši da možemo. Ali realnost je drugačija...
A čije će uspomene biti lepše? Veliko je to pitanje, a odgovor se ipak nameće. Deci će paradajz turizam sigurno da bude najlepša uspomena! Zauvek će pamtiti kako su ih, kad izađu iz vode, onako izmorene i najslađe na svetu, čekali gotovi sendviči koje je mama brižno spremila, pašteta namazana na hleb i sočni paradajz koji se grize iz druge ruke. A nešto kasnije može i sladoled...
Njima nisu bitni mermerni podovi, konobari koje čekaju, skupi obilni obroci koje ne mogu da pojedu. Bitno im je da žive na plaži uz oca i majku, koja im sprema i mota po glavi šta će jesti sutra, koja zorom zori da sve to na vreme pripremi, popakuje, brine da nešto ne zaboravi i koja ima snage da se smeje i bude srećna, baš kao i deca, što su uštedeli toliko da svi vide more. E, baš zato je paradajz turizam savršeno letovanje jer u njemu ima najviše ljubavi!
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
Bonus video: