Mikrobi su najmanje poznati živi organizmi na Zemlji i ima ih svuda, čak i u vrlo hladnim uslovima poput onih na Marsu i u vulkanskim pećinama.
Naučnici su na Havajima nedavno pronašli neverovatan izbor nepoznatih mikroba koji rastu u geotermalnim pećinama, tunelima lave i vulkanskim otvorima.
Ove podzemne strukture nastale su pre 65 do 800 godina i do njih dopire malo ili nimalo sunčeve svetlosti. Takođe mogu da sadrže otrovne minerale i gasove. No, uprkos svemu vrve od mikroba.
Stručnjaci su uzeli uzorke mikroba između 2006. i 2009. godine, a zatim ponovno između 2017. i 2019. godine i otkrili više jedinstvenih oblika života nego što su očekivali. Kada su sekvencirali 70 uzoraka za jedan RNK gen koji se obično koristi za identifikaciju mikrobne raznolikosti, nisu mogli da usporede nijedan rezultat sa poznatim rodovima ili vrstama, barem ne sa velikom pouzdanošću.
"Ovo pokazuje da su vulkanske pećine nedovoljno istraženi ekosistemi", naveli su naučnici u nedavno objavljenoj studiji.
Mikrobi, posle biljaka, čine većinu biomase naše planete i gotovo svu biomasu u dubokom podzemlju. Budući da su tako sićušni i žive u ekstremnim okruženjima, stručnjaci su ih često zanemarivali u svojim istraživanjima, piše Sajens Alert.
Poslednjih godina, kako je krenula era svemirskih istraživanja, naučna zajednica pokazuje se sve veći interes za njih jer žive u okruženjima vrlo sličnim onima na Marsu. Nedavne procene pokazuju da nam je nepoznato 99,99 posto svih vrsta mikroba; zbog čega ih neki u šali nazivaju "tamnom materijom".
Novo istraživanje naglašava koliko ovi oblici života mogu da budu čudni. Raznolikost među nalazištima je varirala. Stariji tuneli, oni između 500 i 800 godina, sadržavali su raznolikije populacije mikroba nego oni mlađi ili geotermički aktivna mesta.
Sa druge strane, dok su starija područja bila raznovrsnija, ona mlađa i aktivnija imala su složenije interakcije mikroba, verovatno zbog manje raznolikosti. Kako bi preživeli, izgleda da i mikrobi moraju da sarađuju.
Naučnici smatraju da je mikrobima potrebno neko vreme da kolonizuju vulkanske bazalte, a kako se okruženje oko njih menja, menja se i njihova struktura zajednice. U hladnijim pećinama, na primer, ima više proteobakterija i aktinobakterija.
"Postavlja se pitanje pomažu li ekstremna okruženja nastanku interaktivnijih mikrobnih zajednica, s mikroorganizmima koji više zavise jedni od drugih. Ako je to slučaj, koji je razlog tome?", rekla je mikrobiolog Rebeka Preskot sa Univerziteta Havaji.
U mlađim vulkanskim pećinama, mikrobi su obično bili u daljem srodstvu što ukazuje na to da je u surovijim okruženjima konkurencija jača, odnosno da smanjuje mogućnost da blisko povezane vrste žive jedna pored druge.
Nekoliko klasa bakterija (chloroflexi i acidobacteria) bilo je na gotovo svim mestima, bez obzira na starost. Izgleda da ti mikrobi imaju ključnu ulogu u svojim zajednicama jer povezuju druge mikrobe. Moguće je da hlorofleksi osiguravaju izvore ugljenika u ekosistemu korišćenjem svetlosne energije u relativno mračnim uslovima.
Stručnjaci kažu da su za sada to samo nagađanja. Budući da je u studiji delimično sekvenciran samo jedan gen, Preskot i njee kolege ne znaju koja je tačna uloga određenog mikroba.
"Ovo istraživanje zapravo pokazuje koliko je važno proučavati mikrobe u njihovoj zajednici, umesto da ih izolovano uzgajamo", rekla je Preskot. "U prirodnom okruženju mikrobi nisu izolovani. Oni rastu, žive i stupaju u interakciju s mnogim drugim mikroorganizmima u moru khmijskih signala drugih mikroba. To može promeniti njihov genski izraz, utičući na njihovu funkciju u zajednici", dodala je ona.
Kurir.rs