Baš pre nego što je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, u nedelju sleteo u Afriku objavio je komentar u kojem je za globalnu prehrambenu krizu okrivio Zapad. Brojni mediji u Africi preneli su taj članak, hiljade su ga delile na Fejsbuku.
Šta je u to isto vreme radio Josep Borelj, šef diplomatije Evropske unije zadužen za zauzdavanje ruskih diplomatskih nasrtaja? Kako piše Politiko, Borelj je bio duh, nevidljiv na društvenim mrežama, u medijima, utopljen u plimnom talasu izveštavanja o Lavrovu.
Ovaj "obračun" Borella i Lavrova za naklonost Afrike naglašava ono što mnogi unutar političkih krugova EU znaju već godinama, ali je malo njih spremno to javno da prizna.
U bici dezinformacija između Rusije i EU, Evropa je nadjačana, poražena i ne barata ni sa približno dovoljno resursa za borbu protiv sofisticirane propagandne mašinerije Kremlja koja je kombinacija državnih medija, diplomata iz celog sveta i, povremeno, podzemnih alata kojima širi poluistine i neistine i afirmiše ruske političke ambicije na sve četiri strane sveta.
Ove taktike su dobile na značaju od početka rata u Ukrajini, a naročito od kada je Moskva počela da optužuje Zapad za blokadu žitarica u Ukrajini. Za Lavrova je krivica uvek ležala na vratima Evrope, a u svom autorskom tekstu namenjenom afričkoj publici, podsetio je sve na "krvave zločine kolonijalizma".
Ta taktika "halabuke" je strategija koja brzo može da se proširi dok prepredeni ruski ministar obilazi četiri afričke zemlje ove nedelje i to je taktika protiv koje EU ne može lako da se bori.
Uprkos široko rasprostranjenim sankcijama protiv državnih medija u zemlji kao što su RT i Sputnjik unutar EU, ruski mediji nastavljaju da dopiru do desetina miliona ljudi širom sveta sa otvoreno proruskom porukom. Blok od 27 zemalja nije uspeo da zaustavi propagandu Moskve i previše se oslanjao saopštenja za javnost, blage fotografije i mali broj zvaničnika zaduženih za razotkrivanje ruskih dezinformacija, navodi briselski sajt.
Bret Šagfer, šef tima za manipulaciju informacijama Alijanse za obezbeđenje demokratije koji prati dezinformacije koje podržava država, rekao je da se publima Rusije u Evropi smanjila od početka rata ali da Kremlj nalazi publiku u drugim krajevima sveta.
Iako je ruska poruka svuda u četiri zemlje koje Lavrov posećuje ove nedelje, nije jasno da li se zapravo probija do korisnika. Za razliku od Hladnog rata, kada su se mnoge vlade kontinenta obratile Moskvi za pomoć, mnoge zemlje regiona sada traže novac i razvojnu pomoć u Kini, a ne u Rusiji.
"Korišćenje zlog kolonijalističkog narativa nije novo, jer ga Kremlj godinama koristi kao deo šire strategije za povećanje svog otiska u Africi“, rekla je Amanda Pol, viši politički analitičar u Centru za evropsku politiku. "Ali je njihov uspeh ograničen. Na kraju krajeva, Rusija ima vrlo malo toga da ponudi afričkim zemljama osim oružja, bezbednosti i energije — mnogi dogovori ostaju samo na papiru".
Ograničena rekacija Evrope
Sposobnost Rusije da plasira svoje dezinformacije na globalnom nivou, dok EU uglavnom posmatra sa strane, nije ono čemu se Brisel nadao kada je izvršio pritisak na medije koji podržavaju Kremlj.
Godinama pre napada Moskve na njenog zapadnog suseda, evropske zemlje su bile podeljene oko toga koliko odlučno da se suprotstave ruskim dezinformacijama, budući da je nekoliko zemalja poput Mađarske i Italije bilo otvoreno naklonjeno režimu Vladimira Putina, tvrde četiri zvaničnika EU koji su anonimno govorili za Politiko.
Sa početkom rata, Zapad - uključujući evropske vlade koje su nekada podržavale Rusiju - ujedinio se u protivljenju Moskvi.
"Živimo u potpuno novoj eri“, rekao je jedan od zvaničnika EU i istakao da zemlje članice EU sada jednoglasno govore o svom protivljenju Rusiji, u poređenju sa prethodnim sukobima između onih koji su želeli da uguše ruske državne medije i oni koji RT ili Sputnjik nisu videli kao trgovce neistinama.
Ipak, Brisel je poneo nož za revolveraški okršaj u smislu svoje sposobnosti da se bori protiv ruske multimilionske propagandne mašinerije. To je posebno tačno u susednim zemljama EU poput onih na Balkanu i zemljama od strateškog značaja poput onih afričkih država koje Lavrov posećuje ove nedelje. Brisel jednostavno nije uspeo da održi korak sa pretnjom koja se razvija.
Zvanična evropska jedinica za razotkrivanje neistina Kremlja, poznata kao East Stratcom, ima godišnji budžet od nekoliko miliona evra, u poređenju sa gotovo neograničenim resursima koji su na raspolaganju njihovom protivniku: ruskim državnim medijima. Primarni cilj jedinice je da istakne neistine Kremlja putem veb stranice koja prikuplja delić stavova koje ruski državni mediji izbacuju mesečno, navodi SimilarVeb, firma za analizu podataka. Uprkos nedavnim sankcijama EU, RT takođe nastavlja da razvija svoju taktiku, uključujući stvaranje novih sajtova na nemačkom, francuskom, španskom i engleskom kako bi se zaobišla zabrana bloka.
"Naravno, svesni smo pokušaja da se zaobiđu sankcije“, rekla je za Politiko Vera Jurova, potpredsednica Komisije za vrednosti i transparentnost. "Posebno u onlajn svetu, ovo je donekle igra ’udari krticu' (whack-a-mole)".
Susret dezinformacija i spoljne politike
Ruska propaganda je evoluirala od početka rata i postala je sve više geopolitička.
Putovanje Lavrova u Afriku usledilo je nakon niza medijskih članaka koji okrivljuju Zapad, a ne Rusiju, za krizu sa hranom koja je zahvatila kontinent. U svom nedavnom tekstu, na primer, ruski ministar spoljnih poslova je rekao da su Evropa i SAD pogoršale nestašicu hrane posle pandemije kovida, dok su sankcije Zapada protiv Moskve podjednako krive za haos koji je nastao.
U stvarnosti, ne postoje sankcije Zapada na žito koje se čuva u Ukrajini.
"Oni promovišu antikolonijalni stav Rusije kao način da podstaknu javno mnjenje u njegovu korist i naglašavaju ideološke veze sa afričkim liderima“, rekla je Polin Baks, zamenica direktora programa za Afriku u Međunarodnoj kriznoj grupi. "Uglavnom je to više politika a mnogo manje finansijska podrška."
Kao odgovor na to, zvaničnici EU su reklamirali takozvanu strategiju bloka Global Gejtvej, predloženi plan od 300 milijardi evra za pružanje javne i privatne finansijske pomoći ekonomijama u razvoju nakon nedavne globalne pandemije. Cilj je da se pruži pomoć zemljama koje bi mogle da se obrate autoritarnim režimima poput Kine i Rusije za podršku. Problem je što je svega nekoliko projekata predstavljeno.
Evropska taktika ne može da se poredi sa sposobnošću Rusije da svoju poruku prenese ljudima širom sveta, od kojih mnogi vide medije koje podržava Kremlj kao legitimnu alternativu lokalnim ili zapadnim medijima. Više domaćih medija širom Afrike objavilo je Lavrovljev tekst bez ikakvih ograda.
U Latinskoj Americi, na primer, RT na španskom postao je izvor vesti za milione ljudi. U zemljama francuskog govornog područja širom Afrike, RT Frans je udvostručio svoje napore da promoviše ruski narativ s obzirom da se pristup Moskve francuskom tržištu smanjio sa uvođenjem sankcija EU, pokazala je analiza Politika.
Kurir.rs/Politico