PARTIZANOV GOLMAN UBIO DRUGA: Bacio ga je u vodu i sutradan odšetao na utakmicu! Osuđen je na DVE godine zatvora!
Piše: Momčilo Petrović
Povodom 50 odigranih šampionata Jugoslavije u fudbalu (od 1923. do 1978), sportske redakcije ondašnje države analizirale su niz podataka. Između ostalog, izračunali su da je „najbolji jugoslovenski fudbalski golman svih vremena“ bio Franjo Glazer, sa prosekom od 0,926 golova po utakmici: odigrao je 95 prvenstvenih mečeva, a primio 86 golova.
U posleratnim biografijama ova legenda Partizana se ne pominje, međutim, da je zbog ubistva iz nehata bio osuđen na dve godine zatvora. Franjo Glazer rođen je 1913. u Sarajevu. Karijeru je počeo u sarajevskom Hajduku, a kao dvadesetogodišnjak prešao je u beogradski BSK, s kojim je bio prvak Kraljevine Jugoslavije.
Zatim je nastupao za zagrebački Građanski. Neposredno po osnivanju FK Partizan 1945. postao je i prvi trener ovog kluba i golman prvog tima. Igračku karijeru završio je u splitskom Mornaru 1949, a kao trener vodio je niz jugoslovenskih klubova - između ostalih Dinamo iz Zagreba i mostarski Velež.
Franjo Glazer je umro u Zagrebu 2003. Ali, tamnu mrlju na njegov život ostavilo je proleće 1936. u Beogradu, koje je bilo vrelo, pa su uređena kupališta na Savi i Dunavu već krajem juna počela da rade. Tako se desilo da se jedna grupa fudbalera BSK-a, u kojoj je bio i Glazer, 2. juna našla na Savi. U jednom trenutku Glazer je sa splava sa kojeg su kupači ulazili u vodu gurnuo osamnaestogodišnjeg levog beka podmlatka BSK-a Rada Stokića.
Nesrećni Stokić, međutim, nije umeo da pliva i udavio se pred Glazerovim očima...Izveštači sa suđenja, koje je održano posle tri i po meseca, beleže da je sudnica bila puna Glazerovih drugova.
„Sportisti su saslušali presudu bez reči, bez uzbuđenja“, pisala je "Politika". A presuda je bila: dve godine zatvora! Čuveni golman pred sudom je poricao svoju krivicu, tvrdeći da je dečak sam pao, ali je sud poverovao svedoku koji je izjavio da mu je sam Glazer priznao da je Stokića bacio u vodu. Takođe, sud je smatrao da je Glazer „trebalo da predvidi opasnost u koju je gurnuo svog druga“.
I na sudiju i na izveštače ostavilo je loš utisak Glazerovo negiranje krivice i lažno svedočenje nekih njegovih drugova. Kao otežavajuća okolnost uzeto mu je to što se „ravnodušno ponašao i nije ni pokušao da spase druga“ i što je odmah sutradan otišao u Novi Sad na utakmicu „bez interesovanja za mrtvog druga“.
Opšti utisak izveštača sa ovog suđenja bio je da bi Glazer prošao sa uslovnom kaznom da se poneo „otvoreno iskreno, džentlmenski, sportski, onako kako bi to učinio jedan sportista, recimo, u Engleskoj, da je i najmanjim udelom kriv za smrt svoga druga...“
Novine su isticale bizarnu činjenicu da je Rada Stokić samo 18 dana pre pogibije ostao nepovređen u saobraćajnoj nesreći, kada je u prevrnutom automobilu poginuo jedan drugi čuveni fudbaler - Dragan Jovanović zvani Žena. Beogradska štampa je pisala: „Samo je odložio susret sa smrću.“
U članku o Glazeru na Vikipediji ništa se od ovog ne pominje. Samo da je 1936. zbog „privatnih razloga“ prešao iz Beograda u Zagreb. Sudeći po podatku da je 1937. već nastupao za Građanski iz Zagreba, kaznu najverovatnije nije ni izdržavao.