Tog 28. jula daleke 1974. po naređenju tadašnjeg šefa KGB-a, Jurija Andropova, formirana je bila prva specijalna policijska jedinica u Sovjetskom Savezu koja je bila poznata i kao "Grupa Alfa", elitna antiteroristička jedinica KGB - kao odgovor na zapadnonemačku specijalnu policijsku jedinicu GSG-9.
Snažan uticaj na stvaranje ovakve antiterorističke jedinice u bivšem Sovjetskom Savezu imao je stravični masakr izraelskih olimpijaca koje su palestinski teroristi iz organizacije "Crni Septembar" oteli i likvidirali u helikopteru prilikom pokušaja bekstva za vreme dvadsestih po redu Olimpijskih igra koje su održane u Minhenu 1972. Jedan od važnih motiva bio je i taj što je Moskva bila jedan od kandidata za naredne 21 olimpijske igre.
Ideja o postojanju jedne takve specijalne policijske jedinice rodila se u glavi dugogodišnjeg šefa Sovjetske obaveštajne službe KGB Jurija Andropova, kasnijeg GENSEK- KP SSSR-a.
Andropov je kako neformalna istorija ove specijalne jednice kaže pozvao načelnika VII uprave KGB-a Alekseja Besčastnova da se hitno formira specijalna antiteroristička jednica.
Besčastnov je naredio da se prikupe sve potrebne informacije, tekstovi, sve što je moglo da se dobije o britanskim i nemačkim specijalnim jednicama, iskustvima, obuci, operacijama, ali i da se iskoriste znanja vojnih specijalnih jednica pre svega vojne službe GRU i njihovog SPECNAZ-a i specijalnih mornaričkih jednica, pre svega podvodnih diverzanata, koji su svoje početke imali već 1970. godine, znači četiri godine ranije.
Kako je nastala Alfa
Iskustva, prikupljena znanja i selekcija ljudi uticala je da se izabrani pripadnici okupe baš pred šefom KGB Andropovim baš tog 28. jula 1974. godine. Tad je donesen i ukaz o formiranju grupe za specijalne namene A klasifikacije ( otuda i kasniji naziv Alfa).
Brojno stanje novoformirane jednice bilo je 40 pripadnika. Organizacijski novoformirana jednica smeštena je u sastav VII moskovske uprave KGB namenjena za izvođenje složenih antiterorističkih akcija.
Sa upotrebom ove jednice bili su zadovoljni kako u KGB- u tako i u moskovskoj policiji, ali i detašmanima širom Rusije. Jedinica se koristila za suzbijanje pobuna, složenih talačkih situacija i za specijalne zadatke. Šefovi su bili prezadovoljni ovom jednicom, pa je naređeno formiranje još jedne pod oznakom "Vimpel", koja je formirana 1981.
Inače do 1985. Alfa je bila podčinjena generalnom skeretaru KP SSSR-a.
Lista zadataka
Sa formiranjem druge specijalne jednice lista zadataka ovih jednica je proširenea, pa se nisu bavili samo sa antiterorističkom i antigerilskom borbom nego obezbeđenjem važnih ličnosti i strateških objekata od mogućeg napada. A onda je došla i treća specijalna jednica pod oznakom "Kaskad".
Razlog zašto su formirane bile čak tri specijalne policijske jednice leži u jednoj analizi analitičara KGB -a koji su početkom 1980-tih godina 20 veka bili predvideli da Sovjetskom Savezu preti veliki talas terorizma, posebno u pojednim republikama SSSR-a i autonomnim pokrajinama sa brojnim manjinama koje će imati separatističke težnje, pa je čitava zemlja bila premrežena sa ovim specijalcima, sa naglaskom na kritična mesta.
Centar u Podmoskovlju
Glavni centar za obuku pripadnika jednice "Alfa" stvoren je Podmoskovlju. Formirano je nekoliko baza, a najveća nosi naziv Balašiha, koja je upravo izgrađena po nalogu Andropova. Baza se nalazi u Podmoskovlju i opremljena je kako se opisuje u literaturi sa velikom zgradom šestospratnicom, šest sportskih sala, velikim bazenom, ogormnom streljanom, poligonom za obuku. Međutim, baza nema izgled kako se opisuje klasične kasarne spartanskog tipa, već se radi o jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama po uzoru na hotelske sa odličnim uslovima, kako bi specijalci i oni koji dolaze imali koliko toliko dobar komfor.
Inače pored baze nalazi se i aerodrom na kome je bila uspostavljena helikopterska baza, kao i avionska eskadrila sa letelicama tipa Tupovljev i Jak, kako bi mogli biti brzo prebačeni na bilo koju tačku SSSR-a, a kasnije Ruske Federacije.
Ko može biti pripadnik Alfi?
Uglavnom radilo se o iskusnim mladićima starosti od 22 do 27 godina, koji su završili vojni rok ili su bili u redovima pograničnih jednica KGB ili dolaze iz redova MILICIJE.
Kandidati su morali da imaju odličnu fizičku spremu, a obuka traje više od godinu dana, kroz koju kandidat prolazi detaljno i uz stroge provere instruktora. Da bi postao vrhunski specijalac potrebno je tri godine intenzivne obuke i rada. Obuka se sastoji od klasične pešadijske, zatim padobranskih skokova, borilačkih veština, plivanja, ronjenja, učenja stranih jezika.
Operativno specijalci su organizovani u grupe. Svaka grupa broji 12 pripadnika koji se dele na podtimove sa po četiri člana.
Geslo jednice je "Gde se pojavi Alfa prestaje kompromis".
Sa raspadom Sovjetskog Saveza, veliki broj pripadnika ove jednice je napustio redove KGB i pronašao dobro plaćene poslove sa one strane zakona obezbeđujući kockarnice, noćne klubove, filijale banaka, štedionica, ali i novopečene bogataše. Brojno stanje uoči sloma SSSR-a je bilo 500 ljudi
Veliki izazov za ovu jednicu usledio je kad je izbio Prvi čečenski rat. Upravo Alfe su u njega bile poslate i prvi su se suočili sa čečenskim terorizmom. Tamo gde je bilo gusto oni su bili prvi.
Prvi su stupili u borbu sa terorističkim komandantima Salmanom Radujevim i Šamilom Basajevim. Prošli su Prvomajskoje, Dubrovku, Beslan.
Najpoznatija akcija u kojo su učestovovali bila je otmica autobusa u Stavropolju kada su dvojica Čečena oteli 41 putnika i tražili oslobađanje svojih drugova iz zatvora. Upad u autobus izvele su Alfe. Akcija je trajala 30 sekundi jedan terorista je likvidiran, drugi uhapšen, a oteti putnici nepovređeni.
Pukovnik Savaljev legenda Alfi
Za legendu ove specijalne policijske jedinice smatra se pukovnik Anatolij Savaljev, koji je preko 20 godina proveo u ovoj jednici i obišao mnoga ratišta od Avganistana, preko Nagorno-Karabaha, Čečenije, Dagestana. Tragično je stradao kada se dobrovoljno prijavio i zmenio svoj život za život taoca zbog čega je odlikovan visokim odlikovanjem.
NAPOMENA* U izradi teksta korištena literatura Bratstvo Hrabrih Dragana Džamića, Profesija komandos Slobodana Tomića, Revija Obramba...
Kurir.rs/A.Mlakar