MOJE PISMO PRONAĐENO NA GROBU: Natalija (50) iz Beograda koja je nedavno doživela kliničku smrt otkrila JEZIVE DETALJE
Vaspitačica Natalija D. (50) iz Beograda, koja je početkom meseca doživela kliničku smrt tokom operacije u КBC "Dr Dragiša Mišović" na Dedinju, posle nesvakidašnjeg skustva tvrdi da smrt sigurno nije kraj već samo prelazak u drugačiji oblik života.
- Hirurška intervencija odstranjivanja polipa (eksplorativna kiretaža) odvijala se pod totalnom anestezijom, ali ne jakom, a negde pred kraj operacije dogodilo mi se nešto neobično. Izgledalo mi je kao da sam izašla iz svog fizičkog tela i uzdigla se malo gore. Videla sam tunel od izmaglice i svetlost. Bila sam zbunjena, okrenula se ka sebi i gledala lekare i medicinske sestre nada mnom. Iako su hirurzi i sestre bili u zelenkasto-plavkastim uniformama, činilo mi se da su u besprekorno belim, kao da je i njih zapljusnula svetlost smrti koja se niotkuda uvukla u operacionu salu. U panici su ponavljali: "Dajte joj paracetamol" - počinje priču Natalija.
Istakla je da veruje da njen povratak iz kliničke smrti ima veze sa pogibijom njenog dečka Ivana tokom rata 1991. godine u Hrvatskoj. Pre raspada Jugoslavije, njih dvoje bili su srećni u Zagrebu, a kad je Ivan otišao u rat, Natalija je izbegla u Beograd. Tvrdi da je osetila trenutak njegove smrti.
Natalija je, opisavši viziju za koju tvrdi da ju je imala, navela da je stajala ispred jednog staklenog zida u kraju u kom je stanovala i odjednom se ambijent pretvorio, kako navodi, u nešto nalik aerodromu, sa ogromnim holom i staklenom kupolom.
- Osetila sam Ivanovo prisustvo. Okrenula se i videla ga u vojničkoj uniformi na pokretnom stepeništu koje vode u nebo. Spuštao je vojnu torbu. Mahao mi je i plakao. Čula sam da mi je rekao: "Nemoj da plačeš, kad Bog razdvoji one koji se vole, jednog dana će ih ponovo spojiti".
Navodi da je nakon povratka iz kliničke smrti pozvala Ivanovog brata da ga pita kako je izgledala vojnička torba njenog dečka i da li je kao ona koju je u svojoj viziji uočila na pokretnim stepenicama.
- Opisao je identičnu torbu. Ta vizija je u stvari bila Ivanov pozdrav sa mnom, ali je ujedno pokazala i da njegova smrt nije kraj. Sve se negde nastavlja i vrti ukrug - završava Natalija.
(Kurir.rs/Objektiv)