UKRAJINSKA VOJSKA IZ SENKE Dok čekaju ofanzivu, PARTIZANI u pozadini napadaju sve rusko! Na meti komandanti i vozila

EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

Dok ukrajinska vojska pojačava raketne udare na Herson, nagoveštavajući dugoočekivanu ofanzivu i ponovno zauzimanje cele Hersonske oblasti, svi očekuju da značajnu pomoć vojnim formacijama Kijeva treba da pruži i vojska iz senke- tajna mreža agenata, doušnika koji deluju u dubini teritorije napadajući komandne centre i funkcionere koji su lojalni ruskim snagama. Neki ih zovu i partizani.

BBC je napravio reportažu o vojsci iz senke i pončinje u poljima suncokreta u Nikolajevskoj oblasti koja se naslanja na gorepomenutu Hersonsku. Upravo Nikolajev je prvi veći grad pod kontrolom Ukrajine- zapadno od Hersona, koji je postao je štab partizana na južnom frontu.

Printscreen/BBC 
foto: Printscreen/BBC

Vozeći se kroz vojne kontrolne punktove, prolazimo pored ogromnih bilborda koji prikazuju bezličnu figuru sa kapuljačom pored upozorenja: „Herson: Partizani vide sve“. Slika je osmišljena da učini nervoznim ruske okupatore u regionu i podigne moral onih koji su zarobljeni pod njihovom vlašću, opisuje reporterka Sara Rejiford dopisnica sa istoka Ukrajine.

„Otpor nije jedna grupa, to je totalni otpor“, insistira čovek koji stoji ispred mene, a glas mu je malo prigušen crnom maskom koju je povukao sa vrata tako da ne mogu da mu vidim lice dok ga snimamo, u soba koju ne mogu da opišem da se ni jedno ni drugo ne može naći, opisuje ona.

BBC navodi da je pred sam rat Ukrajina je ojačala svoje specijalne snage delimično da bi izgradila i upravljala pokretom otpora. Čak je objavila i PDF knjižicu o tome kako biti dobar partizan, sa uputstvima o subverzivnim radnjama kao što su rezanje guma okupatoru, dodavanje šećera u rezervoare za gorivo ili odbijanje da se pridržavaju naređenja na poslu. „Budite mrzovoljni“, jedan je predlog.

Ali Sašin tim doušnika ima aktivniju ulogu: praćenje kretanja ruskih trupa unutar Hersona.

„Recimo da smo juče videli novu metu, pa to pošaljemo vojsci i za dan-dva je više nema“, kaže on dok listamo kroz neke od mnogih video snimaka koje svakodnevno šalje iz susednog regiona. Jedan je od čoveka koji je prošao pored vojne baze i snimio ruska vozila, drugi je sa snimka CCTV-a dok prolaze ruski kamioni, obojeni njihovim ogromnim ratnim oznakama Z.

Printscreen/Youtube 
foto: Printscreen/YouTube

Saša svoje „agente” opisuje kao Ukrajince „koji nisu izgubili nadu u pobedu i žele da se naša zemlja oslobodi”.

„Naravno da se plaše“, kaže on. „Ali služenje svojoj zemlji je važnije.

Zajedno sa Sašom radi tim koji leti dronom u Herson da bi uočio ciljeve za vojsku. Civili, a ne vojnici, svi su volonteri i prikupljaju sredstva na društvenim mrežama da plate svoj skupi pribor.

Čovek koji je bio zadužen je gajio ukrasno bilje pre rata, ali Serhii mi kaže da se pridružio borbi za oslobađanje juga nakon što je video tela civila pogubljenih u Buči za vreme ruske okupacije. „Nisam mogao samo da ostanem kod kuće posle toga“, kaže on. „Nisam znao šta bih drugo mogao da uradim ili o čemu razmišljam, dok traje ovaj rat.

Zadatak koji je odabrao je izuzetno opasan. Njegov četvoročlani tim biva granatiran od strane Rusa svaki put kada izađe, iako niko nije poginuo. „Znam da je to donekle stvar slučaja“, sleže ramenima Serhij i blago se osmehuje. "Ali barem ako mi se to dogodi, onda ću znati da je to bilo zbog razloga."


Partizani se bore da spreče da ruska vlast nad Hersonom postane trajna: da blokiraju referendum koji Moskva, izgleda, planira da organizuje. Rusija je već uvela rublju i sopstvene mreže mobilne telefonije u regionu i pumpa svoju propagandu sa državnih TV kanala u ukrajinske domove. Lokalni novinari su ili pobegli, ili su otišli ​​na zemlju.

Vršilac dužnosti šefa regiona Dmitro Butrij, koji je sada prognan u Nikolajev i ima malu pozadinu zaštićenu vrećama peska, insistira da bi glasanje o pridruživanju Rusiji bilo lažno, „potpuno lažno“ i nepriznato od bilo koje „civilizovane“ vlade.

Za Rusiju, region je strateški: to je izvor vode za Krim, koji je nelegalno anektirala 2014. godine, i poslednji deo „kopnenog mosta“ o kome se mnogo raspravljalo, ili deo teritorije koji povezuje upravu Rusiju sa poluostrvom.

Kurir.rs/BBC