Sredinom devedesetih, Jevrem Brković, deda ekoteroriste Brajana, u svojim dnevnicima nazivao je bišeg hrvatskog predsednika Franju Tuđmana državnikom i vizionarom, a Azemu Vlasiju, albanskom političaru savetovao da na Kosovu i Metohiji ne trebaju gandijevske metode delovanja kojima je pribegavao, već naoružani gerilci.
Imajući u vidu porodični pedigre ovog lažnog ekologa ne treba čuditi mržnja koju naslednik oseća prema Srbiji i simbolima države koja mu je uz maksimalno gostoprimstvo omogućila sve. Skandalozno kidanje i cepanje zastave tokom jučerašnjih protesta u Novom Sadu , jeste skandalozno i zakonski kažnjivo, ali nije Brajanov prvi istup te vrste.
Podsetimo, on je u septembru prošle godine javno i ponosno unizio državni simbol, oskrnavivši srpsku zastavu u Novosadskom naselju Liman, pogrdnim grafitima.
Ovo je samo deo repertoara njegovog antidržavnog delovanja: juče je osudio obeleževanje Oluje, valjda misleći da po dedinim mislima treba da je slavimo i žalimo što još više dece nije pobijeno na Petrovačkoj cesti.
Pre toga, u više navrata, insistirao je na vojvođanskom separatizmu. Sve u svemu, ne samo da je miljenik Tuđmana, kome je Franjo plaćao hotel i privilegije tokom celog rata, dobio naslednika, već ga je naslednik i nadmašio. A, ako se ekologija svodi na želju i potrebu da se nacionalna zastava cepa i pali jednom nedeljno, onda je Brajan Brković ekolog broj jedan.