Najeli Bautista Hernandez ima 29 godina i došla je u Nemačku iz Meksika. U početku je radila kao negovateljica u staračkom domu u blizini Minhena. Sada, kao medicinska sestra, pomaže u teškim operacijama u minhenskoj bolnici. Njene reči bi odmah potpisao ogroman broj medicinskog osoblja iz inostranstva: „Nemačkoj je potrebno mnogo medicinskog osoblja. Zahvaljujući školovanju u domovini, dobro sam se pripremila. Ali ovde je najteži jezik“.
Odeljenje u kome radi Bautista Hernandez odražava nemačku realnost sektora nege pacijenata 2022. godine. I pokazuje trend koji bi mogao preovladati u budućnosti: Meksikanka radi sa kolegama iz Kine, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i, naravno, Nemačke.
Institut za nemačku privredu saopštava da trenutno nedostaje 200.000 negovatelja. Ovaj broj će se u narednim godinama povećati na pola miliona. Osoblje iz Vijetnama, Balkana ili Latinske Amerike trebalo bi da pomogne u rešavanju tog problema.
Nemačke klinike i starački domovi postaju kreativniji kada je u pitanju regrutovanje osoblja iz inostranstva. Godine 2019. Naieli Bautista Hernandez je ponuđen let za Nemačku, kurs jezika i novac za pribavljanje dokumenata. Danas ima pravo na jedan let kući godišnje, dobila je bicikl, a na bonus listi je i laptop. Svi pokušavaju da privuku radnu snagu. Jedno radno mesto ostaje upražnjeno u proseku 240 dana.
Borha Lopez de Kastro shvatio je šta se dešava pre deset godina i osnovao je organizaciju Enfermeras Alemania (Nemačke medicinske sestre). Dok je pisao svoju doktorsku tezu u Nemačkoj, Španac je počeo da radi na veb sajtu za zapošljavanje osoblja i sada radi kao agent koji šalje medicinske sestre i negovatelje na univerzitetske klinike u Frajburgu, Kelnu ili Ahenu.
„Trenutno vidimo da se klinike takmiče da ponude više kandidatima. To uključuje dodatne novčane pogodnosti, brz prelazak u višu platnu grupu ili dodatne premije“, kaže direktorka organizacije i dodaje: „A najveće bolnice mogu da ponude i stanove.
Enfermeras Alemania povezuje medicinsko osoblje koje već živi u Nemačkoj sa poslodavcima. Preko te organizacije Najeli Batista Ernandez je dobila posao – sa ugovorom na neodređeno u Minhenu – i smeštaj. Svakog dana ovoj organizaciji kontaktira do 20 ljudi iz Meksika, Kolumbije, Argentine, Čilea i Venecuele.
Borha Lopez de Kastro stalno ponavlja kandidatima koliko je važno znati nemački jezik. Nivo B2 je obavezan. Onaj ko se probije kroz birokratiju i dovoljno nauči jezik može da obezbedi najbolje moguće uslove u odnosu na one koji vladaju u njegovoj domovini, prenosi Dojče vele.
Ali taj prodor je veoma težak. „Mnogi dolaze u Nemačku sa 15 godina iskustva u bolnicama intenzivne nege u svojoj zemlji, a ovde na njih gledaju kao na ljude koji nemaju pojma“, kaže Lopez de Kastro.
Nemačka je iz nužde naučila kako da privuče ljude, ali u samim institucijama obično nema ko da uvede te ljude u posao, podrži ih i obezbedi da ostanu. Lopez de Kastro često kontaktira radnike koji su preko njega dobili posao da ih pita kako su. Odgovor koji najčešće dobija glasi: problema ima, ali o njima se obično ne priča, između ostalog i zbog jezičke barijere – komunikacija propada na obe strane.
„Jedno je imati kadrove, a sasvim drugo imati koncept integracije koji se sprovodi kroz rad. Najčešće nema praćenja i analize rada, a glavni problem je nedostatak informacija i netransparentnost kada su u pitanju uslovi rada“, kaže čelnik organizacije Enfermeras Alemanija.
Sve ovo nije ništa novo za Kristin Vogler, koja već 33 godine radi kao medicinska sestra. Takođe je direktorka berlinske škole za negovatelje, kao i berlinskog obrazovnog kampa za zdravstvene profesije. Od pre godinu dana je i predsednica Nemačkog saveta negovatelja.
Zašto premalo negovatelja dolazi u Nemačku? Vogler je otvoren: „Nemačka nije privlačna lokacija za negovatelje. I to je pročulo van Nemačke. Imamo komplikovan jezik i loše uslove rada, imamo najviše bolničkih kreveta i najlošiji raspored kadrova”.
Kristin Vogler je upoznala mnoge negovatelje sa Filipina ili Vijetnama koji su se nakon pet godina rada vratili u svoje zemlje. Zato što je briga o starima manje plaćena od rada u bolnici, ili zato što im je muka od nemačke birokratije gde izdavanje uverenja traje nekoliko meseci.
Zaključak nemačkog saveta staratelja glasi: „Mogućnost privlačenja soblje iz inostranstva nije stalni koncept u sektoru nege. Mora nam biti jasno da sa 100 odsto uloženog truda i sredstava postižemo 20 do 25 odsto uspeha. Osim toga, biće sve teže pronaći ljude, jer u sve više zemalja imamo manjak medicinskog osoblja“.
Kurir.rs