OVO JE ARHITEKTA PUTINOVE EKONOMSKE TVRĐAVE: Maksim Oreškin završio elitne škole na Zapadu, a tvorac je i poznate fraze! VIDEO
Ubrzo nakon što je Zapad uveo sankcije Rusiji, postalo je poznato da je Putinovu ekonomsku „tvrđavu“, izgrađenu od velikih deviznih rezervi, uspešno srušio glavni američki arhitekta finansijskog puča Dalip Sing, četrdesetšestogodišnjak, ekonomski savetnik u Bajdenskoj administraciji. Tačno četiri meseca nakon što je Njujork tajms objavio veoma detaljnu priču o uspešnim sankcijama američkog finansijskog stručnjaka, u medijima se pojavilo ime koje sada stoji iza uspešne odbrane, razbijanja ekonomske opsade „tvrđave”.
Reč je o ruskom ekonomisti i političaru Maksimu Oreškinu, bivšem bankaru u ruskom ogranku francuske Sosijete ženeral SA i državnom funkcioneru, koji je od 2016. do 2020. godine bio i ministar ekonomskog razvoja Rusije. Od početka 2020. bio je ekonomski savetnik predsednika Vladimira Putina i ključni član njegovog užeg kruga ekonomske politike, koristeći svoje zapadno iskustvo da ublaži uticaj sankcija i usmeri kontranapad Kremlja.
„Sada su zauzeti smišljanjem kako da zaobiđu sankcije i to rade prilično uspešno. Ali sav novac koji zarade ide za finansiranje rata“, rekao je Sergej Gurijev, ekonomista koji je savetovao vladu u prvim godinama Putinove vladavine i karijeru je nastavio u proteklih deset godina, rekao je Blumbergu za Zapadnu Evropu, prvo kao glavni ekonomista EBRD-a, a potom i na Pariskom institutu za političke studije.
Prvobitna očekivanja da će ruska rublja snažno oslabiti, da će se zemlja suočiti sa nestašicom, inflacijom, urušavanjem standarda građana i padom BDP-a do deset odsto, nisu se obistinila. Prognostičari sada očekuju da će pad privrede biti mnogo blaži, a rublja se odavno oporavila od prvobitnih gubitaka, zahvaljujući milijardama dolara i evra koji se slivaju od prihoda od izvoza, pre svega od prodaje energenata.
Mesec dana nakon početka rata u Ukrajini, Putin je izašao sa zahtevom da plati gas u rubljama, uz pretnju raskidom ugovora sa zemljama koje to ne žele. Veruje se da su ta potražnja za rubljama i jačanje ruskog uticaja na evropske isporuke gasa omogućili Putinu da se vrati u igru. Na kraju, većina velikih potrošača je prihvatila nove uslove, koji uključuju zahtev za otvaranje posebnih računa kod Gazprombank dd.
„Mislim da je efekat korišćenja šeme gasne rublje pozitivan“, rekao je Oreškin za Blumberg, odbivši da komentariše svoju ulogu u njenom osmišljavanju. Smatra se da je skovao i frazu koju je Putin često ponavljao, da je oduzimanje ruskih međunarodnih rezervi zapravo „pravi bankrot“ SAD i Evropske unije u pogledu njihovih obaveza prema Rusiji.
Na Putinovom nedavnom putovanju u Iran, zemlju koja ima decenije iskustva u suočavanju sa zapadnim sankcijama, Oreškin je bio u njegovoj pratnji. Upitan o idejama sa kojima Iran prevazilazi ograničenja, Oreškin se pohvalio: „Naši su mnogo bolji“. Između ostalog, veruje se da je pomogao u izradi planova za ograničavanje finansijskih i ekonomskih posledica izbacivanja ruskih banaka iz SVIFT-a.
U Putinovom timu, Oreškin je jedan od retkih insajdera sa zapadnim finansijskim iskustvom, ali i zvaničnik koji je dugo pokušavao da hoda tankom linijom između njegove sve veće represije i ekonomske politike naklonjene investitorima. Pripadnik je generacije koja je nastala burnih devedesetih godina prošlog veka, a potiče iz porodice moskovskih akademika. Njegov krug saradnika sada uključuje tehnokrate, među kojima su zamenik guvernera Banke Rusije Aleksej Zabotkin (44) i zamenik ministra finansija Vladimir Količev (39), koji su završili elitne ruske ekonomske studije, imaju iskustva u radu sa evropskim bankama i državna investiciona banka VTB Capital. Svi su sada posvećeni izgradnji Putinove finansijske tvrđave.
Iako se Oresinu donedavno nije pridavala politička težina, kako kaže Gurijev, pokazalo se da Putin ima poverenja u njega. Istovremeno, on podseća da je Oreškin tokom svog trogodišnjeg mandata u Ministarstvu finansija bio među funkcionerima koji su osmislili mehanizam za preusmeravanje više stotina milijardi dolara prihoda od izvoza nafte i gasa u državni fond kako bi pomoći Kremlju da prevaziđe prve sankcije Zapada nakon zauzimanja Krima.
Dok su se neki moćni igrači u Kremlju zalagali za ponovno uspostavljanje državne kontrole nad ekonomijom, objašnjava on, Oreškin je bio protiv toga i uzvratio je na uspešan način do sada.
„Rusija neće napustiti tržišnu privredu. Naprotiv, kreće se u suprotnom smeru. Sada se posebno podstiče privatna inicijativa. To je ono što To je ono što predsednik naglašava u svojim govorima“, rekao je Oreškin odgovarajući na pitanja Blumberga.
Koliko dugo će se i koliko uspešno Rusija odupreti zapadnim sankcijama, pokazalo se, nezahvalno je prognozirati. Međutim, treba podsetiti da je pre četiri meseca, kada su bili zadovoljni efektom sankcija, američka administracija rekla: „Pokazali smo da i mi znamo da igramo šah".
Kurir.rs/Jutarnji.hr