JEDAN DETALJ SA SAHRANE BRANKA CVEJIĆA SVIMA SLOMIO SRCE: Ćerka Bojana uradila nešto neverovatno, sin se oprostio EMOTIVNIM rečima
Glumac Branko Cvejić sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu u porodičnoj grobnici.
Porodica, prijatelji i kolege kojih je bilo u velikom broju su se oprostili od velikana srpskog glumišta.
- Pamtim kada me je tešio kada mi je umro deda, to mi je bio prvi susret sa smrću, koji mi je on ulepšao. Umeo je da se zeza, da deli savete, voleo je život do poslednjeg dana i pronalazio mu smisao. Ostao je žal. Bio je čvrst oslonac i stena u moru kada talasi postanu preveliki. Nedostajaćeš. Ostaju njegova dela i sećanja na njega, to neka nam bude pouka. Slava mu - rekao je njegov sin Žarko.
I Brankova ćerka je smogla snage da održi govor:
- U trenutku kada je otišao, preplavile su me emocije zbog reči njegovih bliskih ljudi, zbog kojih sam shvatila koliko je Branko bio voljen. Za nas je on i posle svojih dobrih i loših uloga bio samo otac. Ja ću sad navesti dve ili tri stvari o mom tati, koje bih volela da upamtim. Nedostajaće mi ljubav koja se sastoji u tihom davanju bez naplate i računa. Davanje za tatu je značilo dati sve što se može zamisliti i ostvariti u okviru sopstvenih granica, mada ponekad i preko fizičkih granica jer vas dvoje ste naša deca, vi ste deo našeg tela. Tako su nam oba roditelja govorila. Kada sam otišla iz Beograda, dao mi je podršku rečima "uvek imaš gde da se vratiš".
Odavao je utisak da za svaki problem postoiji rešenje samo ako zadržimo radost. Voleti život, a on je voleo život, znači voleti mladost i mlade ljude, "mlade majmune", govorio je ironično o nama, ali i mladim glumcima koje je susretao na porobama.
Divio im se. Uživao je u ironiji. Od njega sam naučila da je gnev koristan teatralni afekat ako imaš željeni učinak, zato je ljutnja kod njega bila pozorišna iluzila koja će proći. Govorio je da je život isuviše kratak da bismo se držali spiska zamerki drugim ljudima. Umeo je i da zaboravi i da oprosti. Tata je sa probe završio na intezivnoj nezi. Tata, bio si tih, do kraja svoj kada si nestajao, a mi nismo verovali.
Teško nam je da se suočimo sa nadolazećom prazninom i strahom nestanka tvoje lakoće i duhovitosti - rekla je ćerka Bojana, a zatim je bacila muški plavi šešir u raku, dok je njena majka bacila ružu.
(Kurir.rs)
Bonus video: