Ostrvo Šiermonikog poznato je kao jedno od najlepših mesta u Holandiji, sa najširom plažom u Evropi, 300 različitih vrsta ptica i živahnom turističkom ponudom.
Ali nakon što su holandske i nemačke vlade odobrile razvoj novog gasnog polja na otprilike 20 milja od obala Šiermonikoga, gradonačelnica ostrva zabrinuta je za njegovu budućnost.
"Veoma smo zabrinuti da će bušenje gasa naneti štetu ovoj oblasti“, rekla je CNN-u Ineke van Gent. "Takođe verujemo da uopšte nema potrebe za bušenjem novog gasa i da bi trebalo mnogo više da ulažemo u obnovljive izvore energije".
Gasni projekat, koji obuhvata nemačku i holandsku teritoriju u Severnom moru, samo je jedan poduhvat koji je dobio zeleno osvetljenje ili se ponovo razmatra u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu nakon što je počeo rat u Ukrajini. Evropa očajnički želi da obezbedi snabdevanje gasom koje se ne može prekinuti po hiru Moskve. Prošle nedelje, lideri EU postavili su dobrovoljni cilj da smanje upotrebu gasa za 15% do marta 2023. kako bi izbegli krizu kada se vreme promeni.
Smanjenje snabdevanja energijom moglo bi da gurne cene još više, dovede do restrikcija i ostavi mnoga ugrožena domaćinstva u nemogućnosti da plate svoje račune.
Ipak, naučnici, aktivisti i lokalno stanovništvo na mestima kao što je Šiermonikog su frustrirani. Oni veruju da vlade koriste rat u Ukrajini kao političko pokriće za projekte koji neće zaživeti na vreme da pomognu ove zime, i koji bi na kraju mogli da otežaju rešavanje problema globalnog zagrevanja. Planirano je da gasno polje u blizini Šiermonikoga počne da isporučuje gas holandskim i nemačkim domaćinstvima do 2024. Kada se pokrene, moglo bi da radi decenijama, sa licencama koje važe do 2042. godine.
"U principu, moramo da se otarasimo svih fosilnih goriva, i moramo da ih se rešimo veoma brzo“, rekao je Han Dolman, direktor Kraljevskog holandskog instituta za istraživanje mora, koji se protivi projektu. "To nije trenutno rešenje za bilo šta [vezano za] rusku gasnu krizu".
ONE-Dias, holandska kompanija koja vodi razvoj, nvela je da su u čestom kontaktu sa lokalnim zainteresovanim stranama od 2018. godine i da su sproveli opsežno istraživanje i izradili izveštaj o uticaju na životnu sredinu koji su pregledali regulatori. Domaći gas takođe ima manji otisak emisija od prirodnog gasa koji se uvozi iz drugih zemalja, dodaje se.
Gasna groznica
Evropska borba za gas usledila je nakon što je Rusija signalizirača da će kazniti EU zbog podrške Ukrajini. Državni Gasprom je nedavno smanjio protok kroz ključni gasovod Severni tok 1 na 20% dnevnog kapaciteta.
Situacija u Evropi je "opasna" i region mora da se pripremi za "dugu, tešku zimu", kaže Fejt Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Čak i ako evropske zemlje uspeju da popune svoje zalihe gasa do 90 odsto svojih kapaciteta, region će se i dalje verovatno suočiti sa prekidima u snabdevanju početkom sledeće godine ako Rusija odluči da prekine isporuke gasa od oktobra, saopštila je IEA.
Rizik je podstakao zemlje da pronađu alternativne izvore goriva i sačuvaju ono što mogu.
Takođe je omogućio političarima da podrže ekspanziju gasnog sektora sa ubeđenjem koje bi bilo nezamislivo pre samo godinu dana zbog klimatskih promena. Od februara, vladini zvaničnici su ukinuli ograničenja proizvodnje i odobrili nova mesta za bušenje, često navodeći potrebu za pragmatizmom tokom perioda velikog stresa.
Danska, koja je 2020. najavila planove za postepeno ukidanje proizvodnje fosilnih goriva, podstiče eksploataciju sa polja u Severnom moru koja već imaju licence. Mađarska je saopštila da će povećati domaću proizvodnju prirodnog gasa na 2 milijarde kubnih metara sa 1,5 milijardi kubnih metara. Šel nastavlja sa novim razvojem prirodnog gasa u Severnom moru nakon što je vlada Ujedinjenog Kraljevstva dala zeleno svetlo u junu, poništivši prethodnu odluku o blokiranju projekta iz ekoloških razloga.
"Mi punimo obnovljive izvore energije i nuklearnu energiju, ali smo takođe realni u pogledu naših energetskih potreba sada“, naveo je Kvasi Kvarteng, sekretar za biznis i energetiku Ujedinjenog Kraljevstva. Prosečni računi za energiju u Ujedinjenom Kraljevstvu mogli bi da premaše 500 funti samo za januar, prema novom izveštaju konsultantske kuće BFI Group.
U međuvremenu, vlade se utrkuju da prošire svoje kapacitete za primanje tečnog prirodnog gasa (LNG), koji je atraktivna alternativa gasu iz Rusije jer može da se isporuči tankerima umesto gasovodima iz Rusije. Global Enerdži Monitor, američki istraživački centar, izbrojao je najmanje 25 projekata za izgradnju ili proširenje LNG terminala u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu koji su nedavno predloženi ili oživljeni od izbijanja rata u Ukrajini.
"Upravo vidite ovaj zaokret od 180 stepeni širom sveta“, rekao je Osvald Klint, analitičar u Sanford Bernsteinu koji pokriva energetski sektor.
Vremenski okviri
Neki od ovih gasnih projekata mogli bi da povećaju zalihe energije za Evropu ove zime u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin isključi tokove iz Rusije.
Kanadska kompanija Zenit, koja je prošlog meseca saopštila da reaktivira bunar na severoistoku Italije koji će davati 1.300 kubnih metara gasa dnevno, očekuje da će proizvodnja početi između oktobra i decembra.
Luka Benedeto, glavni finansijski direktor, rekao je u saopštenju da je odluka doneta "u kontekstu sve veće potrebe za evropskom domaćom energetskom bezbednošću i veoma ohrabrujuće klime u pogledu cena“.
Drugi se neće pokrenuti neko vreme. Šel procenjuje da će gasno polje Džekdau u Severnom moru u Velikoj Britaniji biti uključeno "sredinom 2020ih“. Plutajući terminal koji može da skladišti i regasifikuje LNG, koji je nedavno kupio italijanski operater gasne infrastrukture Snam i koji će biti instaliran u blizini obale Ravene, neće početi sa radom do druge polovine 2024. godine.
Tara Konoli, aktivistkinja za gas u kompaniji Global vitness sa sedištem u Briselu, rekla je da je jedna od njenih zabrinutosti ta što projekti neće biti potrebni kada budu zaista završeni.
"Neposredno pre Ukrajine, zaista je postojao osećaj da Evropa ima dovoljno gasne infrastrukture, čak i u slučaju značajnog poremećaja“, rekla je Konoli. "Sada je zaista drugačija slika."
Osim toga obnovljivi izvori energije bi mogli da popune prazninu umesto prirodnog gasa, koji ima niži ugljenični otisak od nafte i uglja, ali i dalje doprinosi globalnom zagrevanju, dodala je ona.
Ekološki rizik
To je stav koji deli i gradonačelnica Šiermonikoga. Takođe je zabrinuta za zaštitu osetljivog mesta svetske baštine Uneska.
"Moja glavna briga je potonuće tla, što znači da imamo problema i sa životom na vodi“, rekla je van Gent.
Nedaleko, gasno polje Groningen na kopnu — zajedničko ulaganje između Šela i Eksona koje je nekada bilo jedan od najvećih izvora snabdevanja gasom u Evropi — se gasi zbog zemljotresa. Izveštaj iz 2016. godine otkrio je da se u toj oblasti dogodio 271 seizmički događaj magnitude 1,5 ili više.
To je manji problem za polje u blizini Šiermonikoga, koje će biti na moru. Ali i ekološki uticaj treba uzeti u obzir, smatra Dolman, naučnik koji je zajedno sa 432 druga potpisao pismo protiv novog holandskog projekta. "Nalazi se u oblasti rezervata prirode, tako da se nekako udvostručuje u smislu uticaja“, rekao je on. "U ovim oblastima treba da budete oprezni da bilo šta uradite, a kamoli da pokrenete nove platforme za proizvodnju gasa". Karsten Mulenmajer, predsednik nemačke regulatorne agencije zadužene za dozvole za Severno more, rekao je da je "teritorijalno more osetljivo područje gde neometano korišćenje treba da bude favorizovano u odnosu na rudarstvo i privatne interese“, posebno imajući u vidu potrebu da se smanji potražnja za fosilnim gorivima. Ipak, to je bilo u redu kada je Holandija potpisala ugovor i kada su se politički vetrovi promenili u Berlinu.
"Rat u Ukrajini je dokazao da je garantovanje snabdevanja energijom izazov, koji prevazilazi određene mere bezbednosti, posebno brige za životnu sredinu“, rekao je Mulenmajer za CNN.
Grinpis je tužio vladu Velike Britanije zbog njenog odobrenja Džekdaua, tvrdeći da je njena ekološka procena projekta bila pogrešna jer nije ispitala emisije iz sagorevanja prirodnog gasa.
"Potpuno je iracionalno da vlada odobri — i u velikoj meri subvencioniše — projekat kao što je Džekdau koji ne radi ništa na rešavanju krize cena energije, a istovremeno doprinosi klimatskim promenama“, rekla je aktivistkinja za klimatske promene Loren Mekdonald.
"Naša zavisnost od fosilnih goriva je u korenu obe krize, ali vlada nastavlja da pokušava da napreduje sa novim projektima nafte i gasa".
Kurir.rs